Свет

Запад моли Кину да зауставе рат у Украјини, али Кина има сасвим другачије планове…

Фото: Јутјуб

Кина мора да балансира и не жели да угрози своје односе с Русијом. Од почетка руске интервенције у Украјину, очи Запада упрте су у Кину која са Русијом има добре односе, а Пекинг је критикован због куповања нафте од Русије

Извештаји почетком априла сугерисали су да кинеске државне рафинерије поштују постојеће уговоре о нафти и избегавају нове. Добро упућени извори тврдили су да „нико од њих не жели да буде истицан као купац руске нафте“, пише британски Експрес. Сада се пак сазнало да се куповина нафте повећава, и то тајно а иза нових послова наводно стоји сама Комунистичка партија Кине, а не рафинерије.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Агенција Блумберг наводи да се разговори воде „на нивоу владе“ између Москве и Пекинга, „уз мало директног укључивања нафтних компанија“. Цела ова прича могла би додатно да отежа положај економске велесиле, која и даље релативно успешно игра између Запада и Русије, пише нет.хр.

Од почетка руско-украјинског рата, Кина је позвана да одустане од „језиве тишине“ и помогне у заустављању рата. Упркос међународном притиску, Кина и даље спроводи своју политику сврсисходне неутралности, стрпљиво чека по страни и гледа како се сукоб развија, пише Ист Ејжа форум.

Кинески осећај рањивости кључни је фактор који одређује њену реакцију на руско-украјински рат, а тај осећај „рањивости“ произлази из тога што она сматра да имају јединствену крхку геополитичку локацију.

Кина је у посебном положају, склона утицају и Русије и Сједињених Држава, две геополитичке велесиле. Од краја Хладног рата, Кина је развила ад хоц сарадњу с Русијом подстакнута њиховом заједничком перцепцијом претње од САД.

Кинески осећај рањивости

Кинески осећај рањивости поновно се видео у рату између Русије и Украјине. Сукоб је довео Кину у тешку ситуацију разоткривајући многе парадоксе с којима се Пекинг суочава у вези с његовим односом с Русијом.

С једне стране, Кина се саосећа са руском тескобом око источне експанзије НАТО, па је тако нагласила да „легитимне безбедносне захтеве Русије треба схватити озбиљно“.

Но, са друге стране, Кина не може да подржи сепаратистичку агенду руског председника Владимира Путина за источну Украјину јер је у супротности са кинеском политиком уједињења на Тајвану или Јужном кинеском мору.

Кина је покушала да поправи своје нарушене односе са Европом јер је њена трговина с ЕУ важан покретач њеног привредног раста. Али кинеским напорима вероватно ће се супротставити њена „проруска неутралност“.

Неки аналитичари тврде да је Владимир Путин заправо тражио подршку Кине за своју војну авантуру у Украјини, што је био рискантан и лукав маневар. Пекинг сада покушава да задржи своје везе са Русијом, истовремено покушавајући у очима западне публике да створи дистанцу од Русије.

Кини је пружена прилика да игра дипломатску улогу у руско-украјинском рату тако што ће ближе сарађивати ​​са Сједињеним Државама и радити као посредник. Но та опција није одржива за Кину. Кина је утврдила да би било политички наивно захладити своје уређене односе с Русијом удруживањем са Сједињеним Државама, највећим руским супарником.

Прете им америчке санкције?

Кина би могла да се нађе под америчким санкцијама или казнама, посебно зато што је америчко-кинески трговински рат под Трамповом администрацијом од тада промовисао хладноратовски менталитет међу америчким елитама.

Ова ситуација чини готово немогућим да Кина стане на страну Сједињених Држава и осуди руску агресију. Успркос позиву САД да Кина промени свој став према Русији, Кина је остала дистанцирана и повучена. На виртуелном састанку одржаном с кинеским председником Си Ђинпингом 18. марта 2022., амерички председник Џо Бајден послао је упозорење да ће бити последица ако Пекинг пружи материјалну подршку Русији.

Си је одговорио упозорењем, подсетивши Бајдена да Сједињене Државе такође имају одговорност да зауставе рат. Сијеве речи могу се протумачити као прикривено упозорење САД да ће, ако уведу санкције Кини попут оних које су наметнуте Русији, то наштетити Сједињеним Државама. Кина је ипак друга највећа светска економија.

Кина је покушала да буде независни играч, а приступ Пекинга има за циљ да ублажи своју геополитичку крхкост и заштитити се од руске и америчке манипулације.

Чини се неприродним да велики играч у међународној политици попут Кине буде равнодушан према руско-украјинском рату. Али кинеско стратешко размишљање значи да ће она вероватно остати одвојена од свих тих прича.

 

 

 

 

 

 

Извор: Информер.рс/Курир

Ознаке