Стопирање „ратних игара“ Београда и Приштине, фокусирање на Шолц – Макрон план за решавање косовског чвора, што хитније формирање Заједнице српских општина, стопирање отпризнавања Косова уз заокруживање независности Приштине, четири су задатка које у својој актовки носи виши саветник Стејт департмента Дерек Шоле за посету Западном Балкану.
То су она која нису званично саопштена, али се закључују из његових досадашњих изјава, како оцењују саговорници Блица. Оно што јесте званично речено је да ће дипломата којег зову „човек у Блинкеновом увету“, са руководством Србије разговарати о енергетској безбедности, регионалној економској интеграцији и напретку ка циљу Србије у погледу приступања ЕУ.
Шоле сутра започиње посету Београду, а дан пре тога долази у Скопље, где ће разговарати са представницима тамошње Владе о енергетици, економији и борби против корупције.
После Београда отпутоваће у Приштину, где ће разговарати о унапређењу евроатлантских интеграција, укључујучи, како је саопштено, и „дијалог уз подршку ЕУ за постизање свеобухватног споразума о нормализацији односа између Косова и Србије, усредсређених на међусобно признавање“.
– Он ће такође разговарати о улози Србије у јачању регионалног мира и безбедности и њеном континуираном ангажовању у дијалогу који води ЕУ у циљу нормализације односа са (тзв.) Косовом – наводи се у саопштењу Стејт департмента.
Од четири задатка које смо навели, два су „општа“, трећи се односи директно на косовског премијера Аљбина Куртија, а последњи на председника Србије Александра Вучића.
Али, кренимо редом.
Задатак број 1: Нек „ратне“ игре престану
Последња криза на Косову избила је након што је косовска полиција ушла у северну Митровуцу, и после хапшења српског полицајца Дејана Пантића. Срби су у знак протеста поставили барикаде, које су склоњене када је Пантић пуштен у кућни притвор.
Шоле је у недавном интервјуу јасно ставио до знања да САД више неће толерисати рекавши да је „пре свега важно да се криза не понови“.
– Превише наше енергије је претходних неколико недеља уложено да се спречи погоршање кризе и ескалира у нешто што нико не жели да види, а то је насиље. Уместо тога би радије ту дипломатску енергију уложили у разговоре о будућности Косова и Србије, будућности предлога о нормализацији који је Европска унија изнела, који би био укорењен у међусобном признању. То је пут за Косово и Србију да остваре своју евроатлантску судбину. Међутим, нажалост, та пропратна питања која су само довела до пораста тензија у региону окупирала су наше време. Добра је вест што смо спречили ову кризу, али не желимо да се она понови за неколико недеља због нечег другог – поручио је Шоле.
Задатак број 2: Време је за Шолц – Макрон план
Почетком септембра пред Београд и Приштину стављен је француско – немачки предлог за решење косовске кризе, а Америка је дала недвосмислену подршку за његову реализацију. Због криза на терену није било озбиљнијих разговора, главни преговарачи су се једном срели „очи у очи“ , а Шоле поручује да је сада време да се темељно посвете Шолц – Макрон плану.
– Биће тешко, биће потребно много рада, биће потребне тешке одлуке и храброст лидера да оставе своје разлике по страни и ураде оно шта је у најбољем интересу њихових земаља. А, лидери на Косову и у Србији су формулисали своју жељу да буду на путу већих интеграција у евроатлантској заједници. Веома подржавамо ту жељу, желимо да их видимо да преузму кораке да остваре тај циљ и да им помогнемо у остварењу тог циља – напомиње Шоле.
Задатак број 3: Курти да крене у формирање ЗСО
Приштина се пре скоро деценију обавезала на Заједницу српских општина, али упорно одбија да је формира. Курти се противи због, како каже, моноетичности, али Шоле сада тврди да је крајње време да се тај задатак приведе крају.
– То је приоритет за нас, за Сједињене Државе, врло смо јасно то рекли. Сматрамо да је то обавеза која је преузета и заједница треба да се успостави. И то је, очигледно, кључан корак. Али постоје многе друге ствари, обе стране имају обавезе које треба да испуне. Зато је битно да одржимо те разговоре, боље пре него касније – казао је Шоле.
Задатак број 4: Стоп отпризнавању Косова
Председник Србије Алесандар Вучић је прошле недеље открио да је девет држава отпризнало Косово, и да се „чека десета“. Тренутно, како је рекао, 106 држава не признаје независност Косова, 84 га признаје а три државе нису начисто.
САД желе да се тај скор више не мења, закључује се из Шолеових изјава. Он је рекао да Америка та повлачења признавања независности види као „одвраћање пажње“, и оценио да то „није у духу проналажења пута напред“.
– То нас не приближава остварењу евроатлантских аспирација обе земље, што њихови лидери кажу да желе да учине. Желимо да се усредсредимо на то, а не на оваква одвраћања пажње – истакао је амерички званичник.
Јасно је да је Шолеов кофер пун, а са тим је сагласан је и политиколог и спољно политички аналитичар Димитрије Милић.
– На основу наведених изјава делује да Сједињење Америчке Државе неће стајати иза било ког споразума који не гарантује јасно дефинисан институционални положај српске заједнице на Косову. Дефинитивно Вашингтон такав исход види као једино дугорочно решење које би избегло будуће ескалације и сукобе – напомиње за Блиц Милић.
Наш саговорник додаје и да као дугорочни циљ САД виде и заокруживање државности Косова и његовог међународног статуса, чему, како каже, успешна кампања отпризнавања не доприноси.
– САД неће подржавати ескалације које иницира Курти и превелико одлагање спровођења ЗСО, али ни кампању отпризнавања од стране Србије и бојкот косовских институција од стране Срба на дуги рок – истиче Милић.
Слично мисли и политички аналитичар из Приштине Фатмир Шехоли који за Блиц каже да је међу важнијим циљевима америчког званичника и убрзање дијалога.
– Посета Шолеа у Приштини и Београду донеће покушај интезивирања дијалога и биће речено обема странама да треба да се усредсреде у имплементацији онога шта је договорено – напомиње Шехоли.
Извор: Блиц
