Вирус Западног Нила који преноси домаћи кулекс пипиенс комарац, регистрован је код људи у Србији.
– На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ од стране Националне референтне лабораторије за АРБО вирусе и хеморагичне грознице Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ на територији Србије до 26. јула 2023. године регистрована су два потврђена случаја оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. Оболеле особе су са територија Западнобачког и Јужнобачког округа – наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, преноси Телеграф.
Грозница Западног Нила претходно је већ откривена у три земље и то у Грчкој, Мађарској и у Италији. Према најновијем извештају Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ до 19. јула у ове три земље откривен је по један случај вируса Западног Нила.
Први пут идентификован 1937. године
У Србији је, иначе, у току интензивни надзор над Грозницом Западног Нила, а надлежни очекују да се ово обољење појави баш у току овог месеца. Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца.
– Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила је Цулеx пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца – подсећају у Институту „Батут“.
Епидемиолог Славица Марис, начелник Јединице за заразне болести у Градском заводу за јавно здравље раније је објаснила да је Западни Нил први пут изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.
Примарни резервоар заразе многе врсте птица
– Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету. Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције) – објашњава она.
Према њеним речима, примарни резервоар заразе су многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести).
– У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица. Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Цулеx али и комарци других родова као што су: Аедес, аегyпти, Аедес албопицтус, Анопхелес подложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца. Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника – каже др Марис.
Преношење инфекције настаје убодом зараженог комарца
Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења). Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта. Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца – каже др Марис.
Препоруке за заштиту од комараца
– користите репеленте на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
– носите одећу дугих рукава и ногавица, светле боје. Најбоље је да буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу
– избегавајте боравак на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору
– користите заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета
– ако је могуће, боравите у климатизованим просторима, број инсеката у таквим условима значајно је смањен
– избегавајте подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре
– најмање једном недељно испразните воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки
– уклоните одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду
Код око 80 одсто заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20 одсто инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља.
– Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима. Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета – објашњава она.
Нема специфичне терапије
Дијагноза обољења лабораторијски се потврђује на основу присуства ИгМ антитела на вирус Западног Нила у серуму и цереброспиналној течности.
– Када је о лечењу реч нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује – напомиње др Марис.
Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула месеца 2012. године. У периоду од 2012. до 2022. године код нас је регистровано укупно 1296 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 126 смртних исхода који се могу довести у везу са обољевањем од ње. Вакцина против грознице Западног Нила за примену код људи не постоји, али су испитивања у току.
Извор: Информер.рс/Телеграф.рс
