Владимир Путин, руски председник, могао је раније да заузме Украјину, али је ту прилику пропустио.
Владо Вурушић, спољнополитички новинар и колумниста Јутарњег листа, који догађања у Русији и Кремљу прати већ годинама, говорио је у подкасту о томе како је Путин дошао на власт у Русији и зашто је напао Украјину.
– Путин је данас нешто друго од онога што се очекивало кад се крајем 90-их појавио као важан фактор у Русији. Тада је о њему владала другачија перцепција, што у Русији, што на Западу. Али, и тада су неки грађански политичари у Русији тврдили да он доноси ново мрачно доба, након оних демократских промена 90-их – каже Вурушић на самом почетку.
„Мислио је да ће бити Џејмс Бонд“
Кад су у питању Путинови почеци унутар КГБ-а, он истиче да је он ипак био тек другоразредни агент.
– Он је мислио да ће бити неки совјетски Џејмс Бонд, али он није био прва лига КГБ-а. Они су били на Западу, у првом реду у САД-у, док је Путин био у Источној Немачкој, где је у Дрездену водио Дом културе.
Након распада СССР-а Путин је уточиште нашао у администрацији тадашњег градоначелника Санкт-Петербурга Анатолија Собчака, који је заправо његов политички отац.
– Тамо се добро снашао, а немали број људи с којима је тада створио везе и данас су с њим у Кремљу – каже Вурушић.
Према његовим речима, Путиновом успону је добро дошла и политичко-економска ситуација у Русији.
– Русија је изгубила ауру велесиле, па се осећало незадовољство и међу политичким елитама и међу општом популацијом. Социјалне разлике међу људима су велике, незапосленост и инфлација су расли, а очекивања у бољи живот брзо су се изјаловила. Онда је екипа око Јељцина (Березовски, Ходорковски…) схватила да треба задовољити стару политичко-КГБ-овску структуру која се осетила занемареном јер Русија више није то што је била – каже Вурушић.
Пети у реду
Међутим, Путин је био тек пети у реду људи које је тај круг око Јељцина видео као идућу особу на челу Русије. Он је „изабран“ као компромисно решење, а како је Јељцин био све више компромитиран, било је јасно да је промена потребна, објашњава Вурушић.
– Од Путина је тада требало направити неку фигуру коју ће народ да прихватити – а најбољи начин било је сламање сепаратистичке чеченске државе. Има пуно контроверзи око тога, у руским градовима дизане су у град стамбене зграде за шта су оптужени Чечени, а постоји прича да је иза свега стајао ФСБ како би „анимирао“ људе за рат и Путину припремио терен за победу. Он је то успео, а био је и довољно паметан да се окружи људима које је познавао, након чега је почео рат против олигарха који су тада у Русији били омражени попут педофила. А међу њима су били и људи који су му, између осталих, омогућили долазак на власт – каже Вурушић.
У то време Запад прихвата Путина, а и он сам је спомињао могућност да Русија буде чланица НАТО-а. Осим тога, имао је и срећу да је с његовим доласком на власт порасла цена нафте, па је државна благајна почела да се пуни, а Русија постаје придружена чланица Г7 (тада Г8).
Прекретнице
Вурушић истиче како је већ рат у Грузији 2008. дао да се наслути права нарав Путина, али му је Запад прогледао кроз прсте. Други снажан сигнал о томе какав је били су избори 2012. године када се Путин, тада руски премијер, опет кандидовао за председника Русије иако је претходно већ одслужио два мандата.
Креативност уставних стручњака омогућила му је да изађе на изборе и отворено занемари демократске стандарде. Тада су и велики протести против њега насилно угушени.
– Прави суноврат почиње 2014. с Мајданом. Тада се део грађанске Украјине побунио против проруског председника Јануковича, који је у Вилњусу одбио да потпише споразум с ЕУ, и то под притиском Кремља. То је био окидач за протесте проевропских Украјинаца. Сви су чекали како ће Путин реаговати, а он је недуго након завршетка ОИ у Сочију анектирао Крим у страху да изгуби Севастопољ, где је руска Црноморска флота имала седиште. Запад је увео Русији неке санкције, али је и даље био уверен да се Путин може смирити економским везама, пре свега уговорима о испоруци нафте и гаса за Европу – каже Вурушић.
Пропуштена прилика
Он затим објашњава како је Путин тражио нов начин да врати Украјину у своју орбиту.
– Пандемија корона вируса Путина је додатно изоловала, бацио се у нека историјска размишљања о томе шта је Русија и колико би велика требало да буде. Почео је да тражи начин како да поновно овлада Украјином, која је кроз историју уз Белорусију увек играла улогу тампон зоне према Русији. Ту се јавио и страх да ће опет директно граничити са Западом, а то се пак добро стопило с Путиновим ставовима да Украјинци ни нису засебан народ, него су заправо Руси – каже Вурушић.
Он сматра да је Путин 2014. пропустио прилику да заузме Украјину.
– Али, у тих осам година од Мајдана до инвазије, Украјинци су изграђивали национални идентитет и то више није била иста држава. Путин је био уверен да ће у три дана доћи до Кијева и да ће руске трупе дочекати цвећем или само слегнути раменима, а показало се супротно. Да је 2014. покренуо рат, вероватно не би имао такав отпор и вероватно би дошао до Кијева без проблема – закључује Вурушић.
Извор: Јутарњи лист
