Зијада Вуковић Памуковић у четвртак је, као и сваког дана задњих неколико година, прво ујутро погледала телефон да види да ли јој Низама послала поруку. Био је то њихов ритуал који нису пропуштале. Чим би се пробудила, Низама би тетки написала што јој је на души. У задње време није писала, слала јој је слику девојчице коју су обе обожавале. Сваки нови покрет, глас, мимику своје деветомесечне кћери Низама је желела да подели са тетком. Њих две су биле јако блиске.
„Била је и моје дете. Ја сам јој била друга мајка, а она мени ћерка коју немам“, рекла је Зијада за Јутарњи.хр и опет погледала у телефон.
Све би дала да из живота може да избрише задње две недеље и да врати време и Низаму, коју је прошлог петка брутално убио невенчани супруг Нермин Сулејмановић и тај крвави чин снимао уживо за друштвене мреже. Притом је убио још двоје људи, оца и сина, ранио њихову супругу, односно мајку, и с два метка у ногу упуцао Зијадиног и Самировог сина Недима.
Сулејмановић је Низаму отео и одвео на стратиште из теткине куће, где се скривала од њега. Код Зијаде се осећала најсигурније. Додатни је то ударац Зијадиној души.
Вест о монструму који је отео жену, пребио је до непрепознатљивости и ликвидирао метком у чело док је њихово дете лежало на поду у мајчиној крви те притом све снимао и емитовао уживо на Инстаграму пренеле су све највеће медијске куће на свету. Зијада је досад дала две краће изјаве за медије које је пренела цела регија, али није имала снаге да дубље говори о Низами. За хрватски „Јутарњи лист“ је први пут сасвим отворила душу.
Са Зијадом Вуковић Памуковић и супругом Самиром новинари „Јутарњег листа“ су се нашли у четвртак у Градачцу. Иако су се договорили за сусрет код њих кући, нашли су се на градачачком језеру, мирној локацији готово у средишту града, а као да је километрима далеко од градске вреве. Код њих је гужва, људи још увек долазе да изјаве саучешће. Жена која није скидала црне наочаре с очију одише патњом. Изгледа знатно старије него на фотографији с Фејсбука коју су објављивали медији. У недељу дана остарила је десет година. Жива је, но осећа се мртвом. Гледа у језеро, испод наочара низ лице клизе сузе.
„Недавно ми је Низама послала поруку: „Ја ћу, тетка, доћи после један и идемо на језеро“. Ту смо шетале. Све чекам ту поруку опет. Увек ми је била као ћерка, кад је остала трудна, посебно смо се повезале. Имала је тешку трудноћу, није јој било лако. Све сам то прошла с њом. И са сестром је посебно била блиска, али она живи у Сребренику, па је мени било ближе бити јој при руци“, говори Зијада за Јутарњи лист, а преноси Блиц.
Споран поступак полиције у Сребренику
На спомен Сребреника застане. Мисли јој лете, емоције се смењују. Час се сети неког лепог тренутка, а онда је нешто из тог лепог подсети на најгоре тренутке у животу.
„Да, Сребреник. Кад је Нермин пре две недеље истукао Низаму јер му се није свидело што је сервирала за јело, побегла је у очев стан у Сребреник. Након што ју је истукао, Нермин је узео бебу која је јако плакала и подигао је с намером да је баци. Низама га је преклињала да њој да дете, да ће је нахранити и однети, а он нека онда с њом ради што хоће. Међутим, зазвонио му је телефон и отишао је. Она је узела бебу, села у аутомобил и побегла у Сребреник. Била је тамо са сестром, други дан смо дошли по њу. Кад смо чули да је тражи и да јој прети, позвала је полицију. Све им је испричала и рекла да се боји да ће доћи у стан где су она и дете, али рекли су јој да, уколико жели да то пријави, мора да дође у станицу. Изашли смо некако иза зграде, било нас је страх да ће наићи Нермин, и отишли смо у полицију. Зијада је с дететом остала у стану, премрла је од страха. Низами су у полицији рекли да они ту не могу ништа јер не припада њиховој општини“, испричао је Самир оно што му никако не иде у главу – да жена пријави криминалца с дебелим досијеом који јој прети убиством, али полиција не може да помогне јер није из њихове општине.
Ово је први пут да се у догађајима који су претходили убиству спомиње улога полиције у Сребренику.
Зијада и Самир кажу да им је тешко схватити шта се догодило. Две недеље пре крвавог јутра Сулејмановић је с њима седео у дворишту, пили су кафу, да би седам дана касније претукао Низаму и у петак 11. августа Зијади држао пиштољ прислоњен уз главу док је тражио да му каже где је Низама. Њиховом је сину Недиму двапут пуцао ногу.
„Не могу да верујем, баш не могу, да се ово могло догодити. Причала ми је да су имали несугласица, али ко их нема? Ми се у његове послове нисмо мешали нити смо икад о томе разговарали с Низамом. Она је за нас била као наше дете, он њен муж. И није истина да га је икад раније пријавила, па да ју је тукао, не би остала с њим. Полудео је јер га је пријавила, зар не би онда тако и пре полудео ако га је пријављивала“, демантује тетка медијске написе да ово није била прва Низамина пријава против супруга.
За нетачне су податке криви полицијски извештаји и судски документ којим се одбија захтев за забраном приласка. У једној реченици пише јул, у другој август. Суткиња Лејла Нумановић, која је за одлуку копирала решење из другог захтева, за другог мушкарца, негде је исправила датум, другде није.
Низама је, каже, била једноставна млада жена која је волела живот.
„Угађала му је више него себи“
„Ни од њега није ништа тражила. Он је био специфична особа, да би сачувала брак, угађала је њему више него себи. Није јој бранио дружења, али како сам није био друштвен, имао је неки свој уски круг пријатеља, и она је смањила контакте с друштвом. Кад је остала трудна и кад им се родило дете, међу њима је било све у реду“, говори Зијада Памуковић.
Она и супруг неће да говоре о Сулејмановићевим проблемима са законом. А имао је дебели казнени досије. Био је, објавила је бошњачка истрага, члан криминалне организације из Градачца, у Хрватској је ухапшен у склопу акције Никита 2014. године, кад је полиција разбила ланац шверца 806 килограма марихуане. Оптужен је и за напад на полицајца, а одслужио је пет и по година затвора за премлаћивање. Док убија градом и уживо се обраћа јавности, каже: „Није ми први пут да убијем“.
Плакао, претио, па се извињавао
Кад је Низама побегла од њега и пријавила га, Нермин Сулејмановић је подивљао. Звао је њену породицу, псовао их и свима им претио.
„Низама и ја смо звале све те његове пријатеље и питали да ли може ико да јој помогне. И родбину смо му звали. Рекли су да они не могу њему ништа. Чак сам им предложила да га позову и одведу некако на лечење јер он тих дана није био нормалан. Звао ме тетка. Зове ме, плачући: „Тетка, молим те, кажи ми где је“. За пет минута зове опет и каже: „Ако ми се не јави за пет минута, све ћу побити. Прво ћу дете, нека гледа, па онда њу и све вас“. Опет зове за десет минута и извињава се. Као да је био на неким дрогама, али Низама нам је рекла да мисли да се ипак није дрогирао због свих тих препарата које је користио за мишиће“, препричава Зијада.
Џ.С. звала Низаму: „Погледај, у вратима аута ти је моја минђуша“
Нермин Сулејмановић се такмичио као бодибилдер и радио је у теретани. У дворану је долазила и Џ.С., полицајка из ПУ Градачац. Иако она то негира, Зијада тврди да је била у вези са Сулејмановићем. Штавише.
Истина, од августа је почео да се понаша другачије, откад је почео везу с том полицајком. То се знало, није тајна, били су у Црној Гори заједно на мору. Низаму је она звала и говорила на пример: „Погледај, у вратима аута ти је моја минђуша“.
„Седам дана пре крвопролића били су заједно на базенима у Орашју, они се нису скривали. Низама је знала, јављали су јој људи, али била је трудна. Ускоро је дошло дете и надала се да ће бити боље“, открива Зијада.
Два дана пре тог разговора „Јутарњи лист“ је контактирао Џ.С., за коју су сада већ сви медији пренели да је била Сулејмановићева љубавница и да му је она одала Низамину локацију. Она их је упутила на свог адвоката који је све негирао.
Међутим, послодавац Џ.С., ПУ Градачац, због дружења с особама из криминалног миљеа ју је суспендовао са посла. У међувремену је објављено да није она та која је крвнику одала локацију жртве. И тетка је уверена у везу.
„Само је полиција знала да је код нас“
„Било јој је тешко, сви су јој дојављивали где су их видели, али никад није у јавности показивала осећања. Ходала је поносно, била је увек дотерана, кућа јој је била сређена. О њему је посебно бринула, оброци су, то што је јео због свог тренинга, морали да буду тачно на време, строго дисциплиновано. Стварно се трудила да тај брак опстане. Код њега се преселила тек пре порода, иначе мислим да су били у вези око четири године“, говори Зијада.
Осим наводне везе, масовни убица из Градачца Нермин Сулејмановић за 16. август имао, пишу медији из БиХ, заказано венчање с трећом женом. Венчање је требало да буде обављено у Брчком, а жена која је требало да му постане супруга је, наводи портал Истрага.ба, из Немачке.
Кад је почела драма која је кулминирала убиством троје људи, било је, каже, страшно. Сви су живели у страху. Низамине родитеље нико досад није споменуо. Мајка није најбољег здравља, отац ради у иностранству и на њега се Низама ослонила да ће је спасити од подивљалог Сулејмановића. Како су пролазили дани, он је био све упорнији, Низама све уплашенија.
Тражила је полицијску заштиту, у понедељак су, говори Самир, полицајци дошли по Низаму у цивилном аутомобилу и вратили је кући. Требало је да да исказ, рекла је да ју је страх за властити живот и живот детета, али да се слаже са захтевом за забраном приласка.
„Нико је није видео нити је знао да је код нас. Ни комшије. Само је полиција то знала. Сутрадан су нам донели судску одлуку да је одбијена забрана приласка коју су затражили од суда. Обе смо плакале. Низама није имала коме више да се обрати за помоћ“, мучи се Зијада да исприча истину.
Је ли суткиња Лејла Нумановић, која је одбила да забрани Сулејмановић да прилази Низами, донела добру одлуку или му је олакшала убиства, предмет је истраге. Иако је шефица Суда у Градачцу одбијање захтева правдала недостатком доказа, јер Низама није желела да да исказ будући да се, како је изјавила за записник, бојала за себе и за дете, из закона произлази да доказа ни не треба да буде.
„Приликом изрицања заштитне мере надлежни суд није ограничен посебним формалним доказним правилима ради утврђивања чињеница о извршењу радњи насиља из члана 7. овог закона, као и последицама које су наступиле“, стоји у закону.
Како било, захтев полиције с којим се сложила и Низама је одбијен. Сулејмановићу је пут био слободан.
„Шта ћемо сад, тетка?“
„Био је уверен да је код сестре и нас је звао, али рекли смо му да није овде. Требало је да одем на посао у Италију, али остао сам док не дође Низамин отац. Једном сам блефирао и рекао му да уђе у кућу и сам погледа да ли је унутра. „Верујем ти, она је код сестре“, рекао је и отишао. То га је уверило да ми не знамо где је Низама. Рекли смо му да само њен отац зна где је, да ју је сакрио. У четвртак увече сам отишао за Италију. Ујутро ме у десет до осам назвао и питао кад ће доћи отац, да седну њих троје и попричају. Рекао сам му да долази то вече и нек‘ сутра дође код мене на заједнички ручак. Сат времена касније дошао је на врата и почео је најгори дан у нашим животима“, говори за Јутарњи.
Последње јутро с Назимом ожиљак је који Зијади никад неће зацелити.
„Као да смо напокон престали да се бојимо јер је то била задња ноћ у страху, увече долази Низамин отац и све ће се решити. Ту смо ноћ ходале од прозора до прозора, до пола пет смо биле будне, гледале смо хоћемо ли га видети. Не знаш кад ће покуцати. Коју год сенку видимо, ми видимо њега. Окупала је бебу, опрала себи косу, деловала је опуштеније. Чекала је оца. Рекла ми је: „Ти ћеш нам ујутро купити неко месо да правимо ручак. Нећеш ти, тетка, кухати, ја ћу направити све што воли мој тата“. И онда, кад смо се пробудиле, одахнуле смо, задња ноћ је прошла. Она је остала мало дуже у кревету. Њој сам приставила кафу, себи чај, беби сам кувала супу. Низама јој је донела лек. Погледала сам кроз кухињски прозор и видела њега како трчи према кући. Само сам јој рекла: „Нермин“. Она је питала: „Шта ћемо сад, тетка?“. Док је он лупао на врата, она је ушла у собу код мог сина и закључала врата. Пуцао је у улазна врата, испалио четири, пет метака, полиција је пронашла чахуре, није успео да уђе. Шакама је развалио стаклену стену с терасе, сав се раскрварио и ушао у кућу. Звала сам упомоћ, али ко ће му прићи? И неки радници су били ту, напољу, кад је пуцао, разбежали су се. Ушао је, прислонио ми пиштољ уз главу и питао: „Где је?“. Дете је заплакало, чуо је и кренуо према соби. Пуцао је у браву и није могао ући. Вратио се на терасу и ушао кроз стаклена врата. Сина ми је истерао из собе. Сва срећа да је син узео телефон и позвала сам полицију. Низама није хтела из собе, он је узео бебу, изашао је. Тад је сишла и она, препирали су се. Све је то трајало, полиције није било ниоткуд. Низама је плакала, викала. У мојој је кући није тукао, крв је била његова, а била је по целој кући. Гледала је у мене и рекла: „Помози ми, тетка“. Никад то нећу заборавити. Рекла сам јој: „Не иди никуд, бежи за тетком“. Недим је кренуо према њој јер је молила помоћ. Нермин, који је с бебом стајао код аута на путу, почео је да пуца и погодио га с два метка. Кад је Недим пао, Низама је села у ауто, да не би наставио да пуца. Неко од комшија је позвао Хитну помоћ. И они су дошли, укрцали рањеног Недима, полиције још није било“, мешају се очај, туга и бес у Зијадину гласу.
Уверени да се полиција бојала Сулејмановића
„Нема ко у Градачцу није уверен да се полиција бојала Сулејмановића те је зато оклевала. Нису стигли да спасу Низаму и још двоје убијених, прошло је невероватних више од три сата пре него што су га опколили специјалци који су у међувремену стигли. Убио се. Зијаду су, кад их је назвала рекавши да је Сулејмановић наоружан провалио, да јој је пиштољ држао прислоњен на главу, да јој је упуцао сина, испитивали, каже, које је она годиште, име оца“, говори Зијада и одсутно кима главом.
Додаје да када врати филм уназад помисли да је Нермин могао све да их убије, укључујучи и бебу.
„А полицији је требала 21 минута да дође. Од наше је куће до полицијске станице неколико километара. Кад га је пријавила јер ју је пребио, један ју је полицајац питао: „Ви сте знали ко је он, зашто сте се петљали с њим?“. Страдала је због туђих грешака. Шта сад вреди да мене по пет, шест сати испитују у полицији? Требало је да раде свој посао кад је требало. Пред моју су кућу, кад ми је дете рањено, а рођаку и бебу је одвео манијак, дошла четири полицајца. Четири! И то излазе из аута и шетају као да долазе на кафу и питају ме што се десило!? А виде да одлази Хитна. И мој син данас није добро. Не спава, не може да буде међу људима. Долазе људи у жалости, а опет је ту и радост јер је Недим преживио“, испричала је.
Док је она била у болници са сином, Сулејмановић је испребијао Низаму, пуцао јој у главу и убио још двоје људи, ранио жену. У 10.33 сати звао је Зијаду.
„Вероватно да чујем њен врисак. Написао ми је: „Кучко, зашто се не јавиш?“. Звао је и њену болесну мајку да слуша ћерку како вришти и преклиње за свој и живот свог детета“, закључује тетка убијене.
Извор: Блиц/Јутарњи
