Долазак америчких војника у Јерменију ради вежби мировних снага изнервирао је руску владу, која је деценијама деловала као једини безбедносни гарант за бившу совјетску републику. Десетодневна вежба “Орао партнер”, која је почела 11. септембра, укључује 85 америчких и 175 јерменских војника и има за циљ да припреми Јермене за учешће у међународним мировним мисијама.
Иако малог обима, вежба је последња у низу оног што је руско Министарство спољних послова оценило као “непријатељске акције” свог традиционалног савезника.
Јерменија је недавно први пут послала хуманитарну помоћ Украјини а њен парламент би требао да ратификује Римски статут Међународног кривичног суда, што значи да би била обавезна да ухапси руског председника Владимира Путина ако крочи у земљу коју Москва дуго посматра као своје двориште, пише ЦНН.
Окретање Јерменије новим међународним партнерима подстакнуто је фрустрацијама што Русија није хтела или није била у стању да је одбрани од онога што види као агресију суседног Азербејџана. То је такође отворило питања о руској способности да задржи своју власт у земљама и конфликтима широм бившег СССР-а.
Председник Јерменије Никол Пашињан је рекао да његова земља почиње да куша “горке плодове стратешке грешке” поверавања Русији скоро искључиве одговорности за одбрану земље.
– Безбедносна архитектура Јерменије је повезана са Русијом 99,999 одсто. Али данас видимо да је и самој Русији потребно оружје. Чак и ако жели, Руска Федерација не може да испуни јерменске потребе – рекао је он.
Спорни регион
Откако је Пашињан дошао на власт 2018, његова земља је суочена са растућим тензијама са Азербејџаном.
Највећа тачка сукоба је регион Нагорно-Карабах у Кавкаским планинама, који је био узрок два рата у протекле три деценије. Регион је међународно признат као део Азербејџана, али су његови становници углавном етнички Јермени.
Русија је помогла у окончању 44-дневног сукоба 2020. и испреговарала примирје, након чега је око 2.000 њених мировних снага размештено у региону да чувају коридор Ланчин, једини пут који га повезује са Јерменијом.
Али, они нису могли да спрече азербејџанске трупе да успоставе војни контролни пункт дуж коридора, спречавајући увоз хране у енклаву. Азербејџан је порекао да је направио блокаду.
“Јерменија се осећа издано”
Професор Америчког Универзитета Јерменије Вахрам Тер Матевосјан рекао је да је руска неспособност или неспремност да интервенише довела до тога да се многи у јерменској влади осећају издано.
– Јерменија је уложила 30 година своје независности… чврсто верујући да ће Русија, кад дође време и буде потреба, испунити своје стратешке обавезе и одбранити Јерменију од сваке спољне агресије. То се није догодило ни 2020, ни 2021, нити 2022. – рекао је он ЦНН-у, додајући да је Јерменија са своје стране “урадила све што је Русија желела” током последње три деценије, укључујући обустављање напора ка европских интеграцијама 2013.
Последица тога је била да Јерменија сматра да нема другог избора се да диверзификује свој безбедносни апарат.
Рат у Украјини
Неки аналитичари приписују неуспех Русије да испоштује услове прекида ватре, које је сама испосредовала, њеној инвазији на Украјину. Али, Мари Думолин, директорка програма Шире Европе при Европском савету за спољне послове, сматра другачије.
– Од рата 2020. Русија је веома оклевала да изабере између Јерменије и Азербејџана, што конкретно значи да бирају Азербејџан. То је пасиван став. А ова пасивност по себи је веома проазербејџанска позиција – рекла је она.
Думолин је указала на растуће везе између Бакуа и Москве, подстакнуте личним односом између Путина и дугогодишњег председника Азербејџана Илхама Алијева, које могу да буду на уштрб Јеревана.
– Мислим да Пашињан није врста лидера какву Путин воли… Алијев је више лидер са којим се Путин може сложити – рекла је она.
Римски статут и војне вежбе са САД
Односима на релацији Путин-Пашињан нису помогли потези Јерменије да постане чланица Римског статута МКС-а.
Статут је потписан 1999. али је пресудом Уставног суда одлука поништена у марту чиме је отворен пут за ратификацију, у покушају да ојача своју безбедност у односу на Азербејџан. МКС издао потерницу за хапшење Путина истог месеца, а Матеовосјан каже да је “тајминг (Јерменије) био ужасан”.
Најава заједничких војних вежби са САД почетком септембра додатно је погоршала односе. Русија је прошле недеље, како је пренео “Политико”, позвала на разговоре јерменског амбасадора у Москви.
Ризичан геополитички скок
Није познато да ли су напори Јерменије да оствари нова међународна партнерства мотивисани искључиво њеним покушајима да ојача своју безбедности или представљају ширу западну позицију.
– Као малој држави, Јерменији је вема рискантно да направи заокрет, велики геополитички скок. Знамо ризике тога – рекла је ЦНН-у Ана Охањан, професорка колеџа Стоунхил у Масачусетсу.
Она сматра да Јерменија не сече потпуно везе са Русијом већ само “разводњава” њен утицај. Али, иако су досадашњи кораци можда били скромни, они би могли да одведу Јерменију на пут са којег је тешко вратити се.
– Ако би се Путин сутра пробудио и одједном почео да води различите врсте политике – пружајући неке специфичне безбедносне гаранције – мислим да се спољна политика Јерменије не би поново калибрисила. Ако би Русија обезбедила читав спектар безбедности за Јерменију, то би значило много дубљу интеграцију Јерменије у руску неоимперијалну сферу, слично Белорусији – рекла је Охањан, додајући да је то судбина за коју је јерменска Баршунаста револуција сигнализирала да неће прихватити.
Многи у Јеревану већ страхују од потенцијалног руског прекора. То би могло да буде економске природе – али и нешто много горе.
– Морамо запамтити да Русија има огроман деструктивни потенцијал у региону – рекао је Матевосјан, односећи се на прилично велику руску војну базу северно од Јеревана.
Извор: Информер/Медији
