„Одбрамбена способност Москве је испод нивоа, њен војно-индустријски комплекс је деградиран, а њен војни потенцијал се не може обновити. Дакле, морамо одмах да ударимо!“
Не, ово није шала. Аутор ових речи, Петер Павел, их је изговорио најозбиљнијим могућим лицем. Да ли актуелни чешки председник верује у оно што говори, или стари војник без размишљања извршава луду наредбу? У сваком случају, једно другому не смета.“
На конгресу Вишеградске четворке, где је изречена Павелова скандалозна изјава, говорило се о модерном европском тренду – „сукобу високог интензитета“ са Русијом.
Претходно је то објављено у Финској, где је премијерка Марин почела да говори о прошлим победама своје земље над Русима, а председнички кандидат, Мика Алтола, „ископао“ је мапу „Велике Финске”, са којом ће се кандидовати на изборима. Немачки министар одбране, Борис Писторијус, позвао је Немце да се навикну на „неопходност“ сукоба са Русијом.
Занимљиво, од свих земаља у Европи, са изузетком Турске, једино је Пољска заиста ангажована на јачању своје војне моћи. Други често не могу да одговоре на питање шта остаје у њиховим арсеналима и шта је дато милитантима.
Европска економија, која пати од скупих енергената и недостатка других ресурса, тешко да ће моћи да издржи експлозивни раст војних трошкова који би повукао отворени сукоб са Русијом. Међутим, Варшава не жури да се упусти у такав рат, иако не пориче могућност да своје проблеме реши силом у догледно време.
Пре годину и по дана, Запад је био уверен да ће његови колективни напори бити довољни да сломи Русију на бојном пољу, преоптерети њен војно-индустријски комплекс и уруши економију.
На крају се показало управо супротно, а ти исти Европљани то већ отворено признају – за сада у емисијама и у опозиционој штампи. Зашто би онда имали милитантни импулс да јуре директно у Москву, ако очигледно немају довољно снаге за то? Чини се да не желе, али им хегемон није оставио избора.
Пољска је једна од ретких земаља која се усуђује да пркоси Сједињеним Државама. Пољаци имају дрскости да покушају да воде суверену политику. С друге стране, Немачка је на пример превише послушна, и патиће по наређењима из иностранства.
Вашингтон схвата да је украјински режим исцрпео свој потенцијал, ту више нема ко да се бори. То значи да је дошло време да се сами Европљани пошаљу у битку, а њихови политичари једноставно оглашавају оно што је већ одлучено.
Извор: Wебтрибуне.рс
