Свет СРБИЈА ЈАВЉА

СПРЕМИТЕ СЕ ЗА КАТАСТРОФУ Извештај Светске метеоролошке агенције утерује страх у кости, ово чека и Србију: „Могућ је најгори сценарио“

Метеоролошка агенција Уједињених нација саопштила је јуче да су се глечери смањили више него икада од 2011. до 2020. године и да је на Антарктику изгубљено више од 75 одсто леда у поређењу са претходних десет година, а ова вест може да утиче и на све екстремнија лета и зиме у Србији!

У извештају наводе да се чак 40 глечера широм света стањило за отприлике један метар годишње у просеку од 2011. до 2020. године.

– Свака деценија од 1990-их била је топлија од претходне и не видимо тренутне знаке да се овај тренд мења – рекао је генерални секретар Светске метеоролошке агенције Петери Талас, упозоравајући да свет губи трку да спасе леднике који се топе.

Он је указао да су загревање океана и отапање ледника довели до готово удвостручења стопе пораста нивоа мора за мање од једне генерације. Упозорено је и на то да такво загревање подстиче све опасније екстремне временске прилике, обалне поплаве и многе друге катастрофалне утицаје.

Екстремно и у Србији

Високе температуре, суше, поплаве нису опасност која нас чека у далекој будућности, оне су већ ту, Србија се загрева више од просека, чекају нас ужарена лета са све мање падавина и проблем са водоснабдевањем. Клима у Србији последњих година готово да се свела на два годишња доба – лето и зиму.

Др Владимир Ђурђевић, климатолог и редовни професор Физичког факултета у Београду, рекао је раније за „Блиц“ да је званична информација да је планета данас у просеку топлија за 1,2 степена у односу на прединдустријски период. Температура треба да се заустави на 1,5 степени, а ако не успемо да је зауставимо на 1,5 крајња граница је 2 степена, и никада не би смели да је пређемо. Зато треба хитно да се потрудимо да зауставимо пораст температуре.

Када је Србија у питању, просечна годишња температура порасла је већ за ближе 2 степена Целзијуса, што значи да у нашем региону климатске промене долазе мало брже него глобално.

Суперћелијска олуја, пљускови и бујичне поплаве

Недељко Тодоровић метеоролог коментарисао је раније да су ове године у Србији забележене падавине и временски услови екстремнији него иначе, а то се, каже он, види у појави екстремних суперћелијских олуја.

Он наглашава да сваке године у току лета имамо бујичне поплаве узроковане јаким пљусковима, односно, непогодама, зато што за кратко време, за сат времена, падне велика количина падавина, некада чак месечна или двомесечна количина.

Наши климатолози су одавно најавили апокалиптичне сцене у земљи и околини, да прете екстремне елементарне и друге непогоде, олује, торнада, попут оног који се догодио недавно у Италији, затим суше, исцрпљујући тропски таласи, а узрок је, поручују – климатске промене.

Снажна суперћелијска олуја правила је летос хаос у региону, у Хрватској су падали кранови, Загреб не памти да се икада десило овакво невреме, у Србији смо такође били сведоци апокалиптичних сцена – и овде су, у Београду и Новом Саду због налета олујног ветра падали кранови.

Ветар је чупаво стабла из корена, ломио гране, падале су бандере, а град који је падао и то неког чудног облика и величине тениске лоптице, оставио је пустош, куће и аутомобили изгледали су као засути кишом гелера.. А након свега овога, уследио је нови тропски таласа, а одмах за је стигло захлађење од чак 15 степени.

Онда смо имали практично летње температуре све до касне јесени, чак и тропске ноће у том периоду, а 1. децембра у појединим деловима Србије измерено је чак 24 степени Целзијусових, чиме су код нас оборени сви температурни рекорди!

Јесен 2023. у Србији топлија и од најтоплије 2019.

– На станици Врачар у Београду средња досадашња максимална октобарска температура је 23,9 степени. Иначе, просечна температура, максимална за октобар за претходних година је била 18,7 степени Целзијуса. То значи да је позитивно одступање од 5,2 степена односу на нормалне вредности претходних деценија – каже Слободан Совиљ.

Он каже да је овај јесен била топлија и од оне до сада најтоплије која је забележена 2019. године. Тада је јесен имала позитивно одступање температуре у Београду од 3,5 степена, а у Србији од 2,9 степени Целзијуса.

Глобално повећање температуре

Климатолог Горан Пејановић, помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), каже за „Блиц“ да климатске промене, односно, глобално загревање, које је очигледно од 70-тих година прошлог века узрокује повећање температуре ваздуха, али исто тако и повећање температуре океана.

Последњих око 100 година глобална температура ваздуха се повећала за 1,1 степен Целзијуса, а температура површине светског океана за 0,8 степени.

Ево колико је важан тај један степен

А колико је тај један степен и те како важан, најбоље је недавно објаснио климатолог др Владимир Ђурђевић – „када човек има телесну температуру од 36 степени то је у реду, када је температура 37 то је аларм, а са температуром од 38 степени нисте добро“.

– Раст глобалне температуре покреће системске промене. Најбољи пример су топљење глечера и поларних капа, тако да данас леда има мање 40 одсто него што га је било. То је довело до пораста нивоа глобалног океана, који је данас 20 центиметара виши него пре. Због загревања планете, цео систем пролази кроз процес трансформације, али оно што је најнезгодније по нас који живимо на њој јесте то што, када је планета топлија за један степен, значи да ће има више екстремних климатских догађаја, који су интензивнији и чешћи. Зато нас муче суше, шумски пожари, екстремне падавине и поплаве, које ће тек бити интензивније и горе у будућности, трпећемо веће штете и дефинитивно биће нам мање угодно на планети – рекао је раније за „Блиц“ др Ђурђевић”.

Најгори сценарио глобалног загревања

Ђурђевић наглашава да би до 2065. године, ако се ништа не предузме на пољу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, са угљен-диоксидом и метаном, по најгорем сценарију, глобална температура би требала да порасте за 2 степена.

– У наше време она је већ превазишла више од један степен, а до краја века, ако ништа не радимо по питању смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, температура глобална би достигла повећање и од 4 степена, а све то прати појачање, учесталост, дужину екстремних климатских догађаја. У то спадају и топлотни таласи, суше, исто тако и пожари, а видимо из године у годину колико има пожара, не само на Медитерану, већ и у Канади, вероватно и у Сибиру. Ситуација је зато врло озбиљна што се тиче климатских промена – истиче климатолог Горан Пејановић.

„Клима на стероидима“

Како је још раније изјавио климатолог Владимир Ђурђевић, „клима је мало на стероидима, односно енергичнија је него што је била у прошлости“. Такође, упозорио је он, можемо очекивати екстремне падавине, обилније од досадашњих.

– Није само да се планета у просеку загрева и да онда изазива неке промене, него је проблем и у томе што је начин циркулације ваздуха преко планете промењен и то на начин који баш фаворизује овакву ситуацију – указао је Ђурђевић.

Како је објаснио раније, због тога што нагло улазимо из хладног периода у топли, дешава се да при том преласку се појаве неки неповољни временски услови као што је интензиван град или торнадо. Све то је проузроковано тиме што на једном малом простору имамо велике температурне разлике између ваздушне масе која је врло хладна и ваздушне масе која је јако топла.

Извор: Блиц