Свет

КРАЈ РАТА У УКРАЈИНИ ЈЕ БЛИЗУ? Путин послао јасан сигнал САД: Вашингтон је на потезу

Владимир Путин тестира да ли су Сједињене Америчке Државе (САД) спремне да се укључе у преговоре о окончању руског рата у Украјини.

Он је индиректним каналима ставио до знања САД да је отворен за дискусију, укључујући потенцијално о будућим безбедносним аранжманима за Украјину, кажу две особе блиске Кремљу.

Амерички званичници кажу да нису свесни наводних увертира, који би могли да доведу до пробног балона, и не виде никакве индикације да је руски председник озбиљан у потрази за начином да се окончају борбе, које су дошле у смртоносну пат позицију како рат залази у трећу годину.

Наговештаји руске отворености за разговоре могли би да помогну да се посеју поделе међу савезницима Украјине, изолујући Кијев и поткопавајући напоре председника Владимира Зеленског да добије подршку за сопствену формулу мира, која позива на потпуно повлачење Русије.

Људи блиски Кремљу, који су тражили да се не идентификују како би разговарали о стварима које нису јавне, рекли су да су сигнали пренети високим америчким званичницима прошлог месеца преко посредника кога су одбили да идентификују. Путин је, како су рекли, можда вољан да размотри одустајање од инсистирања на неутралном статусу Украјине и чак на крају одустане од противљења евентуалном чланству у НАТО-у. Али, то би имало цену коју је Кијев потпуно одбацио – прихватање контроле Кремља над територијом коју је окупирао последњих година и која сада износи око 18 одсто Украјине, укључујући земљиште заплењено након почетка његове СВО пре две године .

– Председник Путин је више пута изјавио да је Русија била, јесте и да ће наставити да буде отворена за преговоре о Украјини. Одлучни смо да постигнемо своје циљеве. И најрадије би то завршио дипломатским путем. Ако не, војна операција ће бити настављена док не постигнемо своје циљеве – изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Портпаролка америчког Савета за националну безбедност Адријен Вотсон је истакла да нису свесни описаних промена у позицији Русије.

– На Украјини ће бити да одлучи да ли ће, када и како преговарати са Русијом – оценила је она.
Док су САД „увек отворене“ за разговоре, „у овом тренутку, ја то не видим“, рекао је државни секретар Ентони Блинкен на Светском економском форуму 17. јануара, упитан о изгледима за дугорочни прекид преговора -ватра.

– Мора да постоји спремност Русије да се ангажује, да преговара у доброј вери, на основу основних принципа који су доведени у питање њенима нападом — територијални интегритет, суверенитет, независност – казао је Блинкен.

Јавно, Путин није дао никакве назнаке да је спреман да се заустави на тренутним линијама фронта. Кијев, који подржавају САД и други савезници, каже да има за циљ да обнови сву земљу коју су заузеле московске снаге и да би одустајање од тога било политички тешко за Зеленског.

Али, са 110 милијарди долара виталне помоћи од САД и Европске уније везане за процес одобравања, изгледи су неизвесни за способност Украјине да настави борбу на дужи рок. Русија је, напротив, своју економију пребацила на ратну основу и обезбедила залихе оружја и другу подршку из Ирана и Северне Кореје.

– Њима је од користи да сви мисле да постоји повратни канал и да је то толико тајно да то нико не може да открије јер то дођавола плаши Украјинце – оценила је Фиона Хил, бивша висока званичница Беле куће одговорна за Русију.
Додала је да је то класична руска представа.

– Руси желе да створи идеју да је канал ту и да све зависи од САД тако да нико или ништа друго не игра улогу – указала је она.

Идеја да постоји тајни повратни канал такође је кружила у европским престоницама, иако званичници поричу да знају било шта о томе.

– Чуо сам те гласине и не знам шта да извучем из њих – ако треба да добијем политичке добитке, да ме се доживљава као умереног. Путин би очигледно био прилично срећан када би могао да постигне споразум на основу тренутних територијалних добитака, што наравно не долази у обзир за наше украјинске пријатеље – напоменуо је шведски саветник за националну безбедност Хенрик Ландерхолм.

Фјодор Лукјанов, председавајући прокремљанског Савета за спољну и одбрамбену политику у Москви, рекао је да би сваки споразум којим би се формализовала руска контрола над окупираним земљама „доводио до стварања новог безбедносног система у Европи, што је заиста био Путинов примарни циљ од почетка. Али сада нема знакова да је неко спреман за то.“

Амерички званичници су стално говорили да не виде никакве назнаке да је Русија спремна за озбиљне разговоре. Али након што украјинска контраофанзива прошле године – подржана десетинама милијарди долара савезничког оружја и подршке – није донела велике добитке, наде да ће се руске трупе потиснути назад бледе.

За Путина је спречавање Украјине да се придружи НАТО-у једно од његових најчешће поновљених оправдања за инвазију и нема јавних индиција да је променио став.

– Идемо ка застоју, замрзнутом сукобу у којем се Украјина више фокусира на одбрану и обнову онога што има него на покушаје да поврати Донбас и Крим – рекао је Чарлс Купчан, виши сарадник у Савету за спољне односе, позивајући се на Украјинске земље заузела Москва и додао да је де факто промена политике, чак и ако не и декларисана промена политике од стране САД и Украјине.
Путин би могао израчунати да ће се Украјина суочити са дугим чекањем и бити подложна противљењу појединачних европских лидера као што су мађарски премијер Виктор Орбан и нови премијер Словачке Роберт Фицо, који је обећао да ће ставити вето на апликацију Кијева за НАТО.

У САД, бивши председник Доналд Трамп, републикански председнички фаворит, наговестио је повлачење из алијансе и обећао брз договор са Путином за окончање рата.

– Не верујем да је Путин спреман да преговара у овом тренутку, чиме мислим да не мислим да је спреман на било какве уступке – рекао је Пол Сандерс, председник Центра за националне интересе у Вашингтону.

Њујорк тајмс је прошлог месеца известио да су посредници пренели америчким званичницима да је Путин показао интересовање за прекид ватре који би замрзнуо рат дуж садашњих линија фронта.

Неформални контакти са америчким и руским посредницима одржани су у протеклој години у покушајима да се истраже изгледи за мировне преговоре. Ове такозване иницијативе Трацк 2 обично укључују људе без званичних позиција, дозвољавајући њиховим владама да ускрате било какву улогу у дискусијама док су информисане о томе шта се говори. Међутим, није јасно да ли су у току било какви значајни напори.

Зеленски и швајцарска председница Виола Амхерд најавили су раније овог месеца планове да одрже мировну конференцију на високом нивоу у Швајцарској, пошто Кијев тражи подршку за свој план за обнову граница Украјине из 1991. године. Зеленски је рекао да Русија неће бити позвана. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров састао се у уторак у Уједињеним нацијама у Њујорку са својим швајцарским колегом Игнациом Касисом. Руска страна је критиковала „непромишљену подршку Берна“ Украјини, саопштило је касније Министарство спољних послова у Москви.

– Руси од Путина наниже већ месецима јавно говоре да су спремни да разговарају. То може бити замка, блеф или подмукао покушај да се убоде -вожња. Или је можда стварно. Док неко не тестира ту тврдњу, никада нећемо знати са сигурношћу – закључио је Семјуел Чарап, виши политиколг у РАНДП Цорп.

Извор: Ало