Говор Владимира Путина је изазвао панику на Балтику.
Председник Владимир Путин је, током говора поводом 80. годишњице ослобођења Лењинграда од нациста, рекао да је Русија у егзистенцијалном геополитичком сукобу са наводним модерним нацистичким покретом који се протеже изван Украјине.
Путин више пута користи реторику повезујући балтичке државе са нацизмом. Путин је 2007. године оптужио Естонију и Летонију за „отворено величање нациста и њихових помагача“ након што је одржан незванични дан комеморације за летонску и естонску Вафен СС дивизију, које су се бориле против совјетске окупације.
Путин је такође оптужио Летонију, Литванију и Естонију за ксенофобију 2022. године, рекавши да третирају своје етничке руске мањине као „другоразредне људе“. Сличан израз употребио је и на отварању споменика совјетским жртвама нацистичког геноцида у Лењинградској области 27. јануара, рекавши да ће Русија „учинити све да сузбије и коначно истреби нацизам“.
Церемонији је присуствовао и белоруски председник Александар Лукашенко који је изјавио да су Белорусија и Русија „још једном суочене са питањем права на живот наше цивилизације и очувања наслеђа културних вредности“. Председник руске Државне думе Вјачеслав Володин рекао је да „фашистичка идеологија постаје норма за лидере НАТО-а“ и оптужио америчког председника Џоа Бајдена, канадског премијера Џастина Трудоа, британског премијера Ришија Сунака, француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца за спонзорисање геноцида у Украјини.
Володин је овај наводни растући фашистички покрет у Европи описао као „опасан пут који би могао да доведе до новог светског рата“. Директор руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин такође је изјавио да Русија неће стати на пола пута у борби против нацистичких следбеника.
Оптужбе за нацизам део су Путинове идеологије којом подржава геополитички сукоб са Западом који подсећа на Хладни рат, истиче Институт за проучавање рата (ИСW). Позив на „денацификацију“ Украјине је заправо танко прикривен захтев за сменом режима. Руски званичници су раније прилепили ознаку „нацизма“ западним земљама и актерима ван Украјине.
Али координирана реторика Путина, Лукашенка, Володина и Наришкина 27. јануара сугерише да би Кремљ могао све више да етикетира сваког свог претпостављеног противника, а можда и цео Запад, „нацистичким“ како би поставио терен за будући потенцијални напад на чланице НАТО-а под маском заштите руских сународника у иностранству и заштите од наводне нацистичке политике.
Кремљ можда верује да је овај наратив такође лакши за координацију од претходних позивања етничким Русима и концепта „руског мира“. Москва Русију жели да позиционира као главног актера унутар „светске већине“, коју је дефинисала као „цивилизацијско-културну заједницу која се објективно супротставља Западу“. Кремљ се можда нада да ће „борба против фашизма“ бити лакша реторичка линија за координацију са жељеним партнерима унутар те фиктивне „светске већине“, истиче ИСW, пише јутарњи.хр.
Извор: Мондо
