Ово је интервју са најнеобичнијим кандидатом за председника који је Србија имала у новијој историји, што би рекао актуелни премијер. Дакле, Лука Максимовић алијас Љубиша Прелетачевић Бели.
Овај симпатични Младеновчанин, са својим алтер егом у лику фиктивног политичара Белог, тема је још од прошлогодишњих парламентарних избора кад је у шабанбајрамовићевском белом оделу, вуненим чарапама и са карнишном уместо владарског жезла ладно ушетао у младеновачку скупштину са 13 одборника. Са причом у којој је наопако изврнуо овдашњи политички мејнстрим брутално разоткривајући његову изопаченост и поквареност. Тада су му се ови такозвани озбиљни политичари још подсмевали и посматрали га као сублесасти инцидент, али када је пре неки дан ушао у председничку трку и за кратко време избио на друго место по рејтингу, више им ништа није било смешно. Нити ће им више бити, тврди Бели са којим смо разговарали у кафани његовог оца у Младеновцу, док су нас прекидали поштоваоци његовог лика и дела који би аутограм или да се фотографишу, страни новинари који су „чули“ па дошли и они да виде то чудо или телефон на који су га звали и знани и незнани. Јављао се само свом верном Санчу Панси – Прилепку.
Мало смо причали са Луком, мало са Љубишом и да је то једина шизофренија на српској политичкој сцени ни по јада. Ова је добро зезање, она остала је за озбиљно посматрање и бригу свих нас.
Што си данас без вунених чарапа јесте 26 степени, али где ти је политичка доследност?
– Мајка ми опрала оба пара, суше се!
Ко ће ти прати и плести чарапе ако постанеш председник?
– Па, прва дама, наравно.
Зна да штрика?
– Како да не. Имам један џемпер који ми је исплела, а чарапе сам добио од народа. Први пар ми је дала једна госпођа, а други ми је донео један момак.
Јеси ли то уврстио у имовинску карту и пријавио Агенцији за борбу против корупције.
– Како да не. Пријавио сам и голф „двојку“ и вајат у селу Иванча. То је све што имам.
Шта ћеш сутра ако заиста будеш изабран и мораш да се свакодневно појављујеш у оделима и ставиш кравату?
– Па већ сам обукао одело, зар не?
Мислио сам на она смртно озбиљна у којима се политичари најчешће појављују?
– А не, само бело. Не постоји, ваљда процедура да морају да се носе та плава и црна, укопна одела?
Да ли си ти највећи доказ да најгори пролазе у српској политици?
– Зависно у ком смислу, најгори али нека буде најнекомпетентнији, да тако кажемо. Годину дана сам у политици а као да нисам и, видиш, постоји могућност да постанем председник. То је нешто слично као и код Томислава, само што је он 30 година у политици.
И једва је постао председник?
– Није једва, али верујем да бих био бољи председник од њега. Дефинитивно смо дошли до дна чим народ жели да један фиктиван лик постане председник.
Јеси ли ти антиестаблишмент и знаш ли, уопште, шта је естаблишмент?
– Српски политички естаблишмент? Ако је естаблишмент ово што сад имамо, направио бих невиђену чистку. Увео бих тотално нове људе и избацио из политике све ове који се њом баве 30 година.
Дакле, тотална лустрација?
– Отказ, бато, отказ!
Не може у политици да се добије отказ може само да се падне с власти или оде у затвор?
– Не, не никакав затвор, само пртина. И тутањ из наших живота, доста сте нас јахали!
Гледаш ли телевизију, постајеш озбиљна тема?
– Јок. Не интересује ме!
Хоћеш ли себе гледати, видиш како Вучић…?
– Ма не могу ни себе више да гледам, а камоли њега.
Је л‘ видиш ти шта све телевизија ради народу?
– Видео сам и знам и зато не дозвољавам да та шарена лажа то исто уради мени. Не дам се, колико год ме ви новинари спопадали!
Где ћеш бежати од новинара, ево већ данас не можеш мирно да седиш у својој рођеној кафани?
– У Иванчу. То је село мога оца. Ту ће бежати Лука а Љубиша Бели ће у Амерић, али, у сваком случају, побећи ћемо негде под Космај.
А она твоја прича од пре неку ноћ на РТС-у како су те нашли остављеног у колевци… Ја скоро па поверовао?
– Не мене, Белог је оставила мајка. Лука је рођен овде и има и оца и мајку које је откако је ушао у политику о јаду забавио. Знаш, јуче ми прича другар како му је бака рекла: „Види га, сине, па он је јадан, сироче!“ Дакле, имало је то ефекта међу пензионерима и сличном гласачком телу.
Мислим да је питање дана када ће се неко јавити како те је лично узео са том колевком и одгајио?
– Неће, не сме. Љубиша јесте остављен и напуштен, али ће повести овај народ напред. Само јако!
Има један проблем са тобом. Кад је овај твој претходник Тома тумачио оно креманско пророчанство, причао је како ће доћи неки жути људи, а дошао је Бели. О чему се ради?
– Каква контра, није добро прочитао!
И како мислиш Србија до Токија, а ти, Бели, требало је да мало жутнеш?
– Србија до Токија па до Милвокија, има и та верзија. Иначе, искрено сам почео да верујем у креманско пророчанство. Нисам читао, али видео сам по новинама и не би ме чудило да су Тарабићи били на неким печуркама и ето га после сто година – човек, то јест ја, то јест Лука Прелетачевић Бели.
Сад су те тражили људи из СББ-а, а ниси њихов корисник. Да те случајно нису тражили из ДБ-а, је л‘ те прислушкују?
– Прислушкују фиксни, мобилни, камерица на компјутеру, озвучили су кафану, прислушкује све моје одборнике, прислушкују ми ауто…
Што не пробушиш ауспух?
– Нема потребе, подрхтава она раздрндана пластика где је контролна табла, пробија им бубне опне и не чују ништа шта причам.
Поправи то, да се не муче људи…
– Размишљао сам, али сад ми требају паре за кампању. Али не треба ни да прислушкују, ја им свакодневно бесплатно држим представе. Не треба осуђивати те људе, морају они то да раде, можда ће једног дана радити за мене.
Зар ниси рекао да ћеш цео тај систем у пртину?
– Не, ДБ мора да остане ДБ, али сад имају слабе кадрове. Стара Титова школа могла је да ухвати кога хоћеш, јурили усташе и четнике по свету, а ови нису у стању да ухвате једног Белог у старом “голфу”.
Докле мислиш да се тако зезаш?
– До тренутка кад се уђе у други круг. Онда иде преозбиљно зајебавање.
Шта ћеш урадити ако ти противкандидат понуди неку лову да будеш “Шешељ Милутиновићу” или да ти завешта, рецимо, једну од оне две џамије које гради на обали Саве?
– Ништа у натури, само кеш. Три милијарде фунти стерлинга?
Е?
– Шта мислиш, на прошлим изборима цена прелетања је била 750 милиона фунти. Део бих, као и сваки популиста, поделио народу а нешто бих, нормално, задржао за себе.
Искрено, колико би задржао за себе?
– Милку, брате!
Милку? Мислиш милијарду, па ти си похлепнији од ових?
– Ма, неее. Милионче. Не треба мени милијарда.
То је у реду, умало да ме разочараш. Него, читаш ли ти нешто?
– Читам, како да не. Односно Љубиша чита, баш је неки дан био код тетка Наде Орке и позајмио књигу “Орлови вране лете”, а Лука два месеца чита неко Целестинско пророчанство о енергији која кружи око нас и видим да ништа није случајно. Зато ја ништа не бринем, све се намешта!
Намешта, али могу и избори да се наместе?
– Могу да пробају, али сад су и мртви на мојој страни. А и ови што ходају и само се воде као живи – можда оживе!
Кад смо код вас двојице, шта каже Лука Љубиши и обрнуто?
– Љубиша каже – мора да се победи, и то у првом кругу. Лука, с друге стране, каже – ајде да мало повећамо излазност, биће довољно, али, не вреди, овај је похлепни политичар хоће све и одмах.
Па ко ту кога контролише?
– Час надвлада један, час други, али биће то све у реду.
Само да вас обојицу не почне контролисати ДБ, знаш како им је ишло добро са овим твојим претходницима?
– Нас не могу. Појуре Белог а увате Луку, или појуре Луку а увате Белог, а они исти и људи се збуне. Али оно јест, увек неког од нас двојице могу да ухвате…
Да се вратимо на излазност. Не знам да ли је овог твог младог бирачко тела довољно остало, овде се излазност више не мери на биралиштима, него на граничним прелазима. Сви изађоше.
– То јесте. Пази, кажу да је младих Хрвата изашло једно шездесет хиљада, одавде сигурно милион. И нису се сви ни пријавили да су отишли. Ево, мој сестрић студира медицину и паралелно учи немачки. И кад заврши факултет, одмах иде преко. Ауфидерзен!
Хоћеш ли нешто урадити да се спречи одлив мозгова, видиш да овде остадоше само шупље главе?
– Хоћу. Моја генерација је одушевљена што смо се покренули. Иначе, ми смо заборављена, прескочена генерација, сви су на нас заборавили. Али пошто је ово доба интернета на коме су сви клинци и сваки лајк, сваки шер, коментар или твит може да буде глас.
Умало да заборавим да те питам за онај штап чаробњака Гандалфа из “Господара прстенова”…
– Ма, карнишна!
Каква, бре, карнишна?!
– Она изнад прозора. Скинуо сам је у кући једне моје одборнице. Свидела ми се, од кованог је гвожђа. Моћна!
Да баталимо прстенове и карнишне, хоћеш ли ти бити Господар кругова, рецимо оног другог круга?
– Не, ја ћу остати Гандалф, Вучић ће бити Саруман или Саурон. Ја Гандалф Тхе Бели! Бели ће на председничко место делегирати неког другог, а он ће остати то што јесте. Светла тачка.
Хоћеш ли опстати у политици?
– Не, никад! Само да одшљакам ову сезону и готово.
Коштуница има Белановицу, размишљаш ли да Младеновац назовеш по себи – Белиновац?
– Таман посла! Ја ћу Београду мало да модификујем име у Белиград!
И коме ће, на крају, застати она твоја сарма у грлу?
– Статистичарима. И то оним који на основу тога што две трећине народа једе купус а трећина месо кажу да у просеку сви једу сарму.
Премијер без смисла за хумор
Ко те се од ових председничких кандидата више плаши: представник владајуће коалиције или ови опозициони?
– Вероватно и једни и други. Није ником ништа јасно. Није ни мени, могу да замислим како је њима. Узмимо, рецимо, Вучића који нема везе са хумором и сатиром и не зна да се суочи с тим, нити да се креће у том моду. Кад наступи као мангуп, то изгледа јадно јер то није и смеју му се људи. Кад наступи преозбиљно, опет му се смеју. У ствари, он се не разуме у хумор, али га несвесно промовише. Ево како су ови његови џукачки испрозивали супругу Вука Јеремића. Не иде то, буди моша, дођи да се порвемо! И ови други кад су видели колико је људи за Белог, схватили су да имају проблем. Односно, да им негде шкрипа прича. Ја сам им предлагао да сви станемо иза једног кандидата и скинемо овога, то би имало смисла, али они то нису хтели из неких својих побуда и комплекса и нека их сад. Бели долази!
Љубиша ће у другом кругу подржати Вучића
Кога ће Бели подржати у другом кругу ако сам не прође?
– Ја нећу, али Бели ће ако дође до другог круга подржати Вучића. Он је њему идол. Ради 25 сати дневно, не прима плату, живи у гарнисери…
Шта ти је гарнисера, ја да сам мали мислио бих да живи у телевизору, ту га највише виђамо?
– Па то и кажем. Има негде неку собицу, укључена камерица и само пичи!
Беломер
Шта мислиш о овим Вучићевим новинарима?
– А, видео сам му оног главног. Авлијанер, а мисли да је стафорд! Али, нека га. Сваки лидер мора да има једног свог пропагандисту на челу неког таблоида који ће да га хвали и брани. И ја ћу сутра кад освојим власт направити један Беломер са слоганом “Бели ће вам узети црно испод ноката”.
Извор: Блиц.рс
