Свет се променио откако је у Аустрији одржан први круг председничких избора. “Дојче веле” у тексту поставља питање – којем ће кандидату то помоћи?
Ако је у бечком ресторану брзе хране „Задња станица” (Ендстатион) нешто доминантније од мириса масти од печења, онда су то бес и резигнација. Криста Кантор (67) обрће кобасице на роштиљу и послужује пиво једном госту.
То је једна од слика која се може видети у Аустрији уочи другог, поновљеног круга председничких избора. Читав свет прати шта ће се догодити, јер ће се на изборима добити одговор на питање да ли се интернационала десних популиста креће ка троуглу: Брегзит-Трамп-Хофер? У ресторану “Задња станица” то и није неко питање. „О томе нико од гостију и не прича”, каже Криста, „јер сви ће ионако гласати за Хофера”. Човек за шанком ћутке клима главом.
Веома мало неодлучних бирача
Судећи по анкетама, девет од десет бирача већ је донело одлуку коме ће у недељу 4 децембра да дâ свој глас: десно националном кандидату Норберту Хоферу из Слободарске партије Аустрије (ФПО) или „зеленом” Александеру ван дер Белену, који на изборима званично наступа као независни кандидат. Очекује се тесан исход, тако бар показују досадашњи резултати испитивања јавног мњења.
У другом кругу председничких избора 22. маја, победио је Ван дер Белен, али са само око 30.000 гласова предности. Тај резултат касније је поништен и одлучено је да се други круг избора понови. Разлог: грешке приликом пребројавања гласова. Уставни суд уважио је приговор ФПО и поништио други изборни круг.
Након тога, не само да је био померен нови термин одржавања другог круга избора и то због проблема с лепком за писма која су коришћена за гласање путем поште, већ се и свет померио удесно. Аустрија се сад пита: да ли ће доћи до „ефекта Трамп”? И ако хоће, у чију корист?
Паралеле са САД
Поређења са САД су учестала, поготово након тамошњих избора 9. новембра. И то не без разлога, каже у разговору за ДW политиколог Рајнхард Хајниш из Салцбурга: „Слично као и у САД, један део бирачког тела, Хоферови бирачи, врло су емоционални и тачно знају зашто ће да гласају за њега. С друге стране, многи бирачи Ван дер Белена само желе да спрече да Хофер победи.” Институт за истраживање јавног мњења ОГМ нуди и конкретне бројке: судећи према анкетама, 57 одсто бирача свој глас ће дати Хоферу – из уверења; код Ван дер Белена је то само 39 одсто. „Зелени” политичар много теже успева да мотивише своје бираче да заиста изађу на биралишта, сматра Хајниш.
Хајниш је 13 година живео у САД и уочава бројне паралеле између те земље и Аутрије: „Тај зов промена, против естаблишмента – то је нешто што је упоредиво. Уочавамо и сличан јаз између града и села, између нижег и високог образовања, између жена и мушкараца.” Све то говори у прилог кандидату десних популиста. „Заборављених” – како их назива Трамп – има и у Аустрији. А тамо где су људи незадовољни, гласа се за ФПÖ.
То је случај и у бечком округу Зимерингу, у коме се налази ресторан „Задња станица” и у коме Криста Кантор додатном зарадом покушава да мало „поправи” своју малу пензију. Лист „Пресе” је Зимеринг пре две године назвао „жртвеним јарцем” Беча. Бивши раднички кварт, симбол је промена у целој земљи. Произвођач тенкова „Штејр” ту је 2014. затворио своју фабрику. Отада, стопа незапослености стално расте, а ресторани брзе хране ничу један за другим. Ту где је до 2015. на власти била Социјалдемократска партија Аустрије (СПО), сада највише гласова има ФПО. „Моја мајка је гласала за црвене (СПÖ, прим. ур)”, каже Криста Кантор. Она међутим, за разлику од мајке, већ одавно бира плаве (ФПО). „Људима је доста свега, каже, „а Хофер ће бар да се ангажује за Аустријанце.”
Озбиљност против беса
Недалеко одатле, на Кеплеровом тргу у суседној бечкој четврти Фаворитен, Барбара Нојрот, обучена у елегантни зелени зимски капут, у пешачкој зони и дели летке за Александера ван дер Белена. „Гласај! Немој да се ишчуђаваш!” – стоји на цедуљицама. То је алузија на Хоферову најаву у једном ТВ-дуелу у коме је рекао да ће бити оних који ће да се зачуде шта он све као председник може да уради. У последњим данима предизборне кампање, у тренутку када покушава да мобилише неодлучне бираче, Ван дер Белен све ставља на анти-Хофер карту.
„Код Аустријанаца је веома изражена жеља за хармонијом”, каже салцбуршки политиколог Рајнхард Хајниш. „Захваљујући брегзиту и Трампу, у свету се већ довољно тога променило.” Управо због, 72-годишњи Ван дер Белен у својим порукама одише озбиљношћу. „Према мом мишљењу, то је једина ствар која иде у прилог Ван дер Белену. Што се тиче тема као што су избеглице, Турска или критике на рачун Европске уније, ту је ситуација по свему много једноставнија за Хофера.”
Барбару Нојрот све то не интересује. Она је пуна оптимизма и очекује да ће Ван дер Белен да победи и на поновљеним изборима. „Само трећина оних који у овом крају деле предизборне летке чланови су Зелених, сви остали су добровољнци”, прича готово еуфорично. „Формира се прави правцати покрет из базе.” Барбара каже да не примећује никакав умор код бирача – о чему се ових дана непрестано говори у медијима. „Тешко да ће се надмашити излазност од 73 одсто из другог круга који је одржан у мају”, каже Барбара. „Али људи знају о чему се ради – поготово након Трампа.”
Нови избори на пролеће?
Безусловни оптимизам једне жене која се ангажује у редовима Зелених – или антитеза скретању удесно што многи у Аустрији уочавају? Слободарска партија већ две године је у анкетама уверљиво најјача странка с великом предношћу испред СПÖ и Аустријске народне партије (ÖВП). Она ниже успехе на покрајинским изборима, а у Градишћу (Бургенланд) чак је и на бласти заједно са СПÖ.
Велика коалиција је у Аустрији популарна отприлике као и немачка канцеларка Ангела Меркел у седишту баварске владе – дакле и није баш омиљена. Она се још држи само зато што су шансе двеју владајућих странака на превременим изборима толико лоше, тврди политиколог Хајниш. „Председник Хофер могао би да буде нека врста спајалице која би помогла да се та коалиција и даље одржи.” А он би могао и да смањи шансе ФПÖ за преузимање канцеларске дужности. „Биће тешко написати на плакатима: ‘Власт треба контролисати’ – ако су из те странке и председник и канцелар.”
Без обзира на то ко победи у недељу, Хајниш очекује да би страначки стратези већ у јануару могли да почну да „опипавају” колико су бирачи уморни од избора. И да их онда пошаљу у следећу предизборну кампању. „Процењујем да ћемо на пролеће идуће године имати нове парламентарне изборе.”
Тражи Косово у Србији и самосталност Републике Српске
– Према међународном праву, Косово и Метохија је саставни део Републике Србије. Једнострани потези у контексту статуса српске покрајине отежавају процес помирења и успостављања истинског дијалога, и тиме спречавају миран и просперитетан живот свих грађана на Косову и Метохији.
– Дејтонски споразум је засад важећи међународни споразум, који потврђује легитимитет и легалност постојања Републике Српске. Сви покушаји одређених политичких чинилаца у Европи и ван ње да се овај статус промени или БиХ још више централизује, и то мимо воље народа Републике Српске, наша странка је увек осуђивала. Из тих разлога смо увек подржавали напоре руководства РС, на првом месту председника Додика, у вођењу самосталне политике, која Србима и свим другим грађанима РС обезбеђује мир и стабилност.
Извор:ДW/Wебтрибуне.рс
