Хрватске Оружане снаге већ годинама трпе непрекидне резове прорачуна који је за време прошле Владе, након великог реза Здравка Марића од 50 милиона евра, био на најнижем нивоу: 1,17 посто БДП-а. Међутим, за 2017. ствари морају хитно да се промене, пише загребачки „Јутарњи лист“.
Изабрани председник САД Доналд Трамп јасно је рекао да ће на колективну заштиту НАТО моћи да рачунају само чланице које испуњавају своје финансијске обавезе према алијанси: улагање од најмање два посто БДП-а у своју војску. Тиме је хрватским политичарима избијен из уста омиљени, ма колико шупаљ аргумент: за војску се нема, али то је у реду јер нас штити НАТО. Сада постаје јасно да САД више неће трпети такво паразитирање на њиховој војној моћи, које се удомаћило у већини чланица НАТО, наводи „Јутарњи лист“.
Хрватска војска срезана је на једва нешто више од 14.500 људи, а с обзиром на ријеткост обуке те потпуни изостанак великих вјежби на разини бригада, од којих су преостале само двије, њена способност да брани Хрватску самостално практично је непостојећа. То политичари лукаво заобилазе традиционалним изјавама да је ХВ спреман извршити све задаће у оквиру НАТО-а.
Мањак новца десетковао је и програме модернизације. Борбена возила „Патриа АМВ“ неадекватно су наоружана због шкртарења на наоружавању 30-милиметарским ватреним станицама, па тренутно могу да служе само као оклопни таксији, а ревизија ионако малог броја тенкова, за коју се планира резање на за Хрвате апсолутно недовољних 48, тече болно споро, док градња обалног брода у „Бродосплиту“ дебело касни.
Проблеми с људством су такође присутни у хрватском ратном ваздухопловству где влада хронични мањак особља, од пилота до техничара. Ситуација је толико лоша да су новопристигли борбено–извиднички хеликоптери „Киоwа Wарриор“ смештени у ескадрилу школских хеликоптера „Белл 206“ јер напросто нема довољно људи да се формира ескадрила борбених хеликоптера.
Недавна изјава министра финансија да ће се војни прорачун ове године повећати је охрабрујућа, а очито је и да министар одбране Дамир Крстичевић неће, попут свог претходника, пасивно гледати док се из војске цеде задње куне, истиче загребачки лист.
Прошле недеље чак је и премијер Хрватске Андреј Пленковић обећао да ће ове године војска добити више новца. Судећи по Владиним Смерницама за израду прорачуна за 2017., то ће се заиста и догодити.
Дугорочни циљ хрватске мора бити дизање прорачуна на два посто БДП-а, и то темпом од неколико десетина милиона евра годишње, уколико желе да их НАТО заиста штити. Око 800 милиона евра било довољно да се убрзају сви споменути пројекти, а створио би се и простор за неопходно повећање броја људи у систему, закључује „Јутарњи лист“.
