Ко је био агресор у рату у Хрватској? Ко је био жртва? На ова питања ученици у школама широм Европе неће добити једнозначне одговоре
На питања ко је био агресор, а ко жртва у ратовима у бившој Југославији, ученици широм Европе неће добити једнозначне одговоре, показала је анализа уџбеника у Финској, Италији и Немачкој, којима је заједнички нагласак на последицама национализма, пише хрватски “Вечерњи лист”.
агребачки лист примећује да су се аутори уџбеника суздржавали да означе “агресорским” било који народ или систем у региону, а појам Домовински рат се и не спомиње.
Примери уџбеника из Финске, Италије и Немачке, као и објашњења професора историје из тамошњих средњих школа показују како се ратови помињу тек у контексту ширих историјских догађања тог доба.
– Југославија је под Титом представљена као успешна држава ”трећег пута”, док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких догађања у источној и југоисточној Европи након 1990. године – каже професорка Сирка Ахонен са Универзитета у Хелсинкију, која је учествовала у профилисању програма из историје.
Она додаје да се посебна пажња посвећује национализму, а да се расправља и о томе како међународна заједница није имала адекватан одговор на ратове.
По истој парадигми тај део историје обрађен је у школама у Немачкој, тачније у Баварској, наводи професор историје и шеф Одељења за образовне политике Друштва учитеља Фриц Шафер.
– Не идемо у детаље. Евентуално ако је у разреду ученик из Хрватске или БиХ, испричаће своју причу – рекао је Шафер.
Према његовим речима, ратови у Југославији се приказују у блоку у којем се обрађује крај Хладног рата, а одговорност за злочине ученик треба да схвати у контексту пораста национализма са свих страна.
Италијански средњошколци у својим уџбеницима читају како су “ратна деловања у Хрватској оправдана постојањем значајне српске мањине, али да су уз регуларну војску (ЈНА) у њима учествовале паравојне српске јединице, које су више пута починиле гнусне злочине против Хрвата”.
– Хрватска је, ипак брзо створила војску и почела да враћа територију. Кад су хрватска снаге дошле до територија које су настањивали Срби, починили су и етничко чишћење, протеравши Србе – стоји у уџбенику.
На то професор из Тоскане, Андреа Нарди оцењује да није реч о релативизацији злочинца и жртве, већ да ученици усвоје “тенденције као што је етнички мозаик, каква је била Југославија и шта се догађа кад таква заједница пропадне или кад порасте национализам”.
За разлику од Хрватске, рат у Босни и Херцеговини детаљније се обрађује у свим државама. Тако средња школа “Јацек Курон” из Варшаве сваке године води ученике трећег разреда у Сарајево.
У италијанским уџбеницима наведено је да се кроз медије Срби у рату у БиХ портретирају као агресори, муслимани као жртве, док су Хрвати неутрални.
– Слободан Милошевић се пак спомиње у контексту стварања Међународног суда за ратне злочине на подручју бивше Југославије – навео је “Вечерњи лист” и додао да поред фотографије Милошевића пише да је “оптужен за злочине против човечности, али да је пре изрицања пресуде умро”.
Извор: Telegraf.rs/Izvor: večernji.hr/Tanjug)
