Ова година би могла да буде година великих промена за Европу. Три чланице ЕУ излазе на изборе, чије је исходе веома тешко предвидети, а у све три државе су све више популарни популистички покрети.
У питању су Немчака, Француска и Холандија. Италија би такође могла на превремене парламентарне изборе, али се још не зна кад би то могло да се деси. На основу анкета и тренутне моћи партија у овим државама, ево шта би се десило да се избори одрже ових дана и како су одмерене политичке снаге у тим земљама.
Парламентарни избори у Холандији, март 2017.
За отприлике месец дана Холандија ће добити нову владу. Главна битка ће се водити између странке крајње деснице Слободарска странка и њиховог председника Герта Вилдерса и либерала Марка Рута.
Вилдерс се залаже за холандски референдум о изласку земље из ЕУ, затварање граница и „деисламизовање“ запада. Проблем би могао да настане да нико не жели у коалицију с крајњим десничарима па ако би и освојили већину не би имали коалиционог потенцијала.
Шта кажу анкете?
У анкети која је објављена прошле недеље видљиво је да подршка Вилдерсу опада, иако је он и даље водећи кандидат, а на другом месту је актуелни премијер Руте. Што се тиче састава парламента, према новој анкети у вођству су либерали са 24 заступника, док је на другој позицији Слободарска странка која је од прошломесечних анкета пала за шест места и сад је на 20 мандата, исто као и демократе Александра Печтолда. Зелени освајају 19 места, пише Блоомберг.
2. Председнички избори у Француској, први круг у априлу, коначни почетком маја
Француска ће свог председника готово сигурно изабрати у другом кругу, који је заказан за почетак маја. У трци ће се вероватно водити битка између кандидаткиње крајње деснице Марин ле Пен и кандиата Емануела Макрона. Ту су још и кандидат републиканаца Франсоа Филон и социјалиста Беноа Амон.
Шта кажу анкете?Према резултатима истраживања објављених пре недељу дана челница француског Националног фронта Марин ле Пен вероватно ће бити победница првог круга француских председничких избора у априлу. У другом кругу би пак снаге могла одмерити с Макроном. Истраживање „Харрис Интерацтивеа“ показало је да ће 23. априла шефица Националног фронта добити 24 посто, а Макрон 21 посто гласова.
Резултати две анкете објављене у среду прошле недеље су Ле Пеновој дале сличну предност у првом кругу избора, и такође су показале да ће бивши банкар победити у другом кругу са 63 посто у односу на 37 посто за Ле Пен.
Филон, конзервативац за ког су анкете још пре две недеље, пре него што је избио скандал с наводно фиктивним послом и плаћањем његове супруге и деце новцем из парламента, показивале да ће добити изборе, сада се налази на 19 посто.
3. Парламентарни избори у Немачкој, септембар 2017.
Немачка канцеларка Ангела Меркел упустила се у једну од најтежих политичких битки, ону за четврти мандат. У септембру ће покушати да добије шансу за још четири године мандата.
Али, велико је питање хоће ли једна од најмоћнијих жена света у томе успети. С друге стране налази се СПД с доста популарним кандидатом за канцелара Мартином Шулцом, захваљујући ком је та странка у последњој анкети први пут након 2006. године претекла ЦДУ (Хришћанско-демократска унија Немчке). Као релевантан политички фактор све се више позиционира Алтернатива за Немачку, конзервативци и евроскептици.
Шта кажу анкете?
Према последњих анкетама видљиво је како популарност ЦДУ-а, који је већ годинама водећа странка, опада. Наиме, СПД (Социјалдемократска партија Немчке) их је престигла. Последња анкета даје СДД-у 33 посто гласова, док конзервативни блок Ангеле Меркел који уз њену ЦДУ чини и ЦСУ добија 32 посто гласова. Популистичка Алтернатива за Немачку осваја 9 посто гласова.
4. Италија, могући превремени избори
Избори у Италији су заправо заказани за почетак 2018. године, али се бивши премијер Матео Ренци, који је дао оставку на месту председника Демократске странке, заузима за то да се избори одрже што је пре могуће. Италијански Уставни суд у среду је отворио могућност тој опцији, тј. да превремени избори буду и током ове године. Након одлуке Уставног суда заступници популистичког покрета Пет звездица позвали су да се избори распишу одмах. За сада још није јасно када ће се о том питању одлучити.
Шта кажу анкете?
Према анкетама објављеним крајем јануара, највише гласова осваја Пет звездица, 30,5 посто. На другом месту је Демократска странка с 29 посто гласова. Проблем је и у томе што су све снажније поделе унутар Демократске странке. Масимо Д’Алема, један од најжешћих критичара Ренција, жестоко се противи његовој поновној кандидатури за премијера и поручио је да ће у случају превремених избора изаћи из Демократске странке. Такав би потез снагу Демократске странке срозао на 20 посто. Д’Алема и његов колега традиционалиста Пиер Берсани могли би узети 14 посто, пише Ројтерс.
Извор: telegram.hr
