Урицање је најопасније кад је зао поглед пропраћен речима дивљења и чуђења…
Народна веровања против урока…
Тада, верује се, помажу молитва и речи. Прочитајте шта нас, по народном веровању, штити од урока.
1. Урокљиве очи
Веровало се да је свесно урицање ретко и тако нешто могли су да учине само изузетно лоши, зли људи. Урокљивац најчешће није ни био свестан зла које наноси. Зле очи могао је добити самим рођењем, али и касније, стицајем несрећних околности.
2. Пу, пу, пу
Заштита се састојала у спречавању урока. Уобичајено је било пљунути на могућу жртву, али често није било потребно. Неко од присутних могао је пљунути три пута или пак пљунути преко рамена и на тај начин спречити могућу несрећу.
3. Чарапе различите боје
У неким крајевима Србије обичај је да се малој деци обувају чарапе различите боје или су им родитељи једну чарапу обували како треба, а другу наопако. Претпостављало се да ће први поглед злих пасти управо на њих, па ће дете тако бити поштеђено тог првог, најопаснијег удара.
4. Да те бог сачува
Моћ урицања приписивала се физички или психичким дефектним људима који, по природи ствари, завиде нормалнима и здравима. На такво схватање указује и народна изрека: Да те бог чува ћосава човека и бркате жене.
5. Машала
Када без размишљања и зле намере изазове опасност од урока, могући урокљивац изговара речи “да није урока” и “не буди урока”. У Босни и Херцеговини и муслимани и православци против урока користе реч машала.
Извор:лепаисрећна.рс/Опанак
