Оклопна “борбена група“ НАТО-а, укључујући америчку и британску војску, ће прећи источну Европу и возити директно до руске западне границе. Сва ова војна возила из 18 земаља ће на крају формирати оно што Еxпресс описује као “челични зид,“ који ће на неким местима бити само 80 км од руске територије.
Ствар је у томе што Еxпресс тврди да се ово распоређивање спроводи у циљу супротстављања “Путиновој агресији.“ Иако је, наравно, очигледно да ако је ико овде агресиван, онда је то западни војни савез.
Заиста, овакви двоструки аршини би били смешни да не постоје озбиљне импликације које се односе на ово распоређивање.
Борбена група иде ка руским границама: НАТО снаге се боре против Путинове агресије
Марко Ђананђели, новинар са Еxпресс.цо.ук, је био позван да из прве руке сведочи распоређивању једне од четири борбене групе састављене од 18 земаља да се формира челични зид од Естоније, на северу, до Пољске, како би се одбранила НАТО територије од Русије. Преносимо вам његов текст:
“За неке је Борбена група Пољске (БГП) нов концепт, по први пут ће се НАТО застава вијорити у овом стратешки значајном углу бивше земље источног блока, само 80 километара од руске војске у Каљининграду.
Ово има за циљ да се покаже да је савез озбиљан у својој намери да одбрани своје границе сталним снагама, наоружаним, спремним и вољним да одагнају сваки напад.
Али за посматраче, то подсећа на дане “потезне жице“ (трипwире) између Истока и Запада током Хладног рата.
Свим возилима у борбеној групи је њихов пустињски изглед префарбан свежим слојем шумско зелене боје, што је још један знак, како кажу, да асиметрично ратовање може ускоро прерасти у хладан конвенционални сукоб.
Иако је забрањено конкретно помињање Русије, НАТО планери су првобитно осмислили ову иницијативу током НАТО самита у Велсу 2014. године, само неколико недеља након што је Русија анексирала Крим.
“Ми смо овде да спречимо да неко помисли да су врата широм отворена и да могу да раде шта хоће са сувереном нацијом,“ рекао је потпуковник Стив Гвентер који командује борбеном групом.
“Као млад капетан у Немачкој, мој отац је учествовао у планирању одбране Источне Европе током Хладног рата. Ситуација у тим данима је била толико напета да је он рекао мојој мајци да живи на западној страни реке Рајне, јер би јој то дало још неколико додатих дана да побегне, ако би се догодило оно најгоре. НАТО снаге су се доста побољшае од тада.“
Он је јасно дао до знања шта ће снаге радити када се смсте у удаљеном граду Ожиш. “Ово није вежба,“ рекао је.
“Када се сместимо, проводићемо време премеравањем терена, са свим његовим језерима и воденим путевима, и тражећи одбрамбене положаје у случају напада непријатеља.“
“Четири британска вода скаута, који ће се придружити, ће одиграти кључну улогу у извиђању.“
“Али ја не очекујем да видим Каљининград или белоруску границу. Наша намера је да разрадимо план како да одбранимо суверену НАТО територију.“
Мајор Пол Ротинсбургер, другокомандујући америчких снага, је додао: “Ми смо велика борбена група са могућношћу да будео смртоноси ако је то потребно.“
Смртоносни је права реч. Ратни инвентар има 79 америчких Стрyкер оклопних возила са осам точкова, од којих неки имају антитенковске ракетне системе, носаче минобацача и мобилне топове; шест британских Хоwитзер комада артиљерије; 25 британских Јацкал и Цоyоте извиђачких возила и два румунска Оерликон топовска ПВО система.
Они могу уочити непријатељске авионе на 16 километара удаљености и испалити 1.100 метака у минути, што је довољно да се обори и најбржи руски борбени авион.
Приватно, један високи амерички официр је признао: “Амерички начин размишљања је да су војници овде да се боре. Дошли су са муницијом и правилима ангажовања. Све је усмерено ка истоку и Русија обраћа посебну пажњу.“
За 1.000 америчких војника Друге коњице, путовање од 1.400 км из касарне у Филзеку у Немачкој, значило је бити затворен у скученом металном простору Стрyкер оклопног возила сатима. Неки, још увек тинејџери чак из Калифорније, су били жељни да доживе свој први укус Европе.
“Ми нисмо баш обавштени, али знам да ћемо имати оперативни темпо, тако да ћемо бити спремни,“ рекао је 19-годишњи ПФЦ Гумбо из Сан Франциска.
За већину од 150 чланова Групе А, Лигхт Драгоонс, први укус борбе је био против ледених ветрова и кише док су путовали, потпуно изложени овим елементима, у отвореним Јацкал и Цоyоте возилима, која су намењена пустињском рату.
“Ови момци су били на обуци у Шкотској, тако да хладноћа и киша нису ништа ново,“ рекао је капетан Бредли Бад из Дербија. Свако возило је наоружано митраљезом .762 за опште намене, али како је један војник рекао: “Наш посао је да посматрамо непријатеља а да не будемо примећени. Ако будемо морали да почнемо да користимо наше оружје, значи нешто нисмо урадили како треба.“
Већина њих никада раније није била у Пољској. “Исто је као Бедфордшир,“ рекао је један возач. “Нисам очекивао да толико буде као код куће.“
Када је конвој најзад стигао у Ожиш, дочекани су раздраганом масом која им је махала америчким и британским заставама.
У Весоли, предграђу Варшаве, Хана Ковалска (72) је аутобусом дошла да поздрави америчке војнике. “Дошла сам овде јер толико тога дугујемо Американцима,“ рекла је она.
“Сећам се као девојчица, непосредно након рата, како су нам амерички војници давали храну. Падала је са неба из авиона са падобранима. Моја мајка је трчала у поља да је прикупи. Били смо изгладнели.“
Ученик Каспер Салата (17) је имао другачији поглед. “Захвалан сам што је НАТО у Пољској, али сам забринут,“ рекао је он.
“Они не би све ово радили осим ако мисле да ће се нешто лоше десити“.“
Извор: Wебтрибуне.рс
