Након што су Преставнички дом и Сенат америчког Конгреса усвојили санкције против Русије, Ирана и Северне Кореје, Русија и Иран 1. августа потписују споразум вредан 2,5 милијарде долара за изградњу жељезница, међу осталима и деоница потребних за пуну успоставу саобраћајног коридора ”Север –југ”, који ће повезивати Ст. Петерсбург с иранском луком Бандар Aбас, а план је продужити овај инфраструктурни правац до индијске луке Мумбаи.
Споразум је потписан између ”Организације за индустријски развој и обнову Ирана” и компаније ”Трансмашхолдинг”, највећег добављача жељезничке опреме у Русији. Фирме су се сложиле да ће створити посебну фирму за заједничка улагања, такозвани ”џоинт венчур” у власништву 80%, чак и ако ће у потпуности бити финансиран од руских партнера. Иран је, након деценија санкција, које су велики део транспортне инфраструктуре у земљи довеле до пропадања, тренутно у замаху изградње те инфраструктуре.
Спроводи се готово потпуна реконструкција аутопутева и жељезничке мреже. Земља очекује да ће у наредних пет година изградити 15 000 километара нових пруга, а ова експанзија ће захтијевати 8 000 до 10 000 нових вагона годишње. Јачање прометне инфраструктуре је важно за Иран да искористи свој географски положај као средиште комерцијалног транспорта у Евроазији, због чега се власти у Техерану ослањају на кинески пројект ”Нови Пут свиле”, али и сарадњу с Русијом и целим пост-советским простором.
Иран је такође кључни партнер, заједно с Русијом, Aзербејџаном и Индијом, за изградњу транспортног коридора ”Север – југ” и улаже велике напоре у успостави трговачког пута који смањује време путовања између градова на западној обали Индије и Ст. Петерсбурга.
Осим тога, уговор с Русијом је знак да су се превладала регионална питања на Каспијском мору.
Потакнуте америчким санкцијама, земље су склопиле уговор за производњу жељезничких вагона за нове иранске жељезнице, али је ово само посљедњи у низу споразума који потврђује растуће партнерство између Техерана и Москве. Очигледно су остављени по страни стари осећаји неповерења и ривалства из советске ере.
Иран и Русија су недавно успоставили економско и стратешка партнерства у многим секторима, укључујући енергетику, инфраструктуру и војну помоћ. На истој су страни у сиријској кризи, као што је потврдео гласноговорник иранског парламента, док је Иран за Русију такође приоритет, било у коју индустрију да жели улагати.
Трговина између Русије и Ирана је 2016. удвостручена. У трговинску размјену је укључена и вредност продаје војне опреме, као што су хеликоптери Ми-17 и неколико ракетних система, као и испоруке неке опреме од посебне потребе иранској војсци.
Руске енергетске фирме су отишле у Иран, а само је Газпром недавно победео на конкурсу за развој гасног поља ” Фарзад-Б”.
Процењује се да ће годишња билатерална трговина између две земље ускоро досегнути еквивалент од 10 милијарди долара, што је велико повећање у односи на трговинску размену од 1,68 милијарде долара у 2014. години.
Осим купње тепиха и продаје комерцијалних авиона, америчке компаније не могу остварити боље економске везе с Ираном, посебице због најновијих санкција Вашингтона против Техерана због наводне ”подршке тероризму и кршења људских права од стране иранских власти”
Aмерика такође имај велики утјецај на послове европских фирми у Ирану. Фирме као што је француски Тотал и нафтне компаније требају америчко одобрење за улазак на иранско тржиште, што је апсурд америчко-европског партнерства. Међутим, овакво понашање америчких власти оставља отворен простор Русији.
У добу масовне трговине и улагања у иностанству, начин на који земље утјечу једна на другу одређују раст или пад привредних активности и одлуке попут америчких увелике утичу на заједничке развојне пројекте. У том изазову санкције неке актере избацују из игре и послове остављају великом попису супарника који ће лакше акумулирати богатство и моћ. Кина то зна, Русија такође. На крају, Владимир Путин ће се веројатно требати захвалити америчком Конгресу који му је осигурао нове могућности за развој руске економије.
Извор: logicno.com
