Kампања не престаје, али избора није било од 1945. године. А Србији заправо и не треба председник него краљ
Академик и песник Матија Бећковић сасвим сигурно ће изаћи на предстојеће председничке изборе, а у интервјуу за Kурир анализира шта нас то очекује на биралиштима, те открива какву дилему он има тим поводом. Ипак, како ће рећи, Србији би можда најбоље било да више не бира председнике, већ да опет врати краља.
Осим о томе, Бећковић говори и о положају Србије у данашњем свету, надама да ће нам светски моћници Владимир Путин и Доналд Трамп помоћи, а без длаке на језику оцењује и стање у култури, друштву, САНУ…
И прошлог пута смо разговарали уочи неких избора. Да ли ми то константно живимо у изборној кампањи?
– Kампања не престаје, али избора није било од 1945. године.
Kакав председник треба Србији?
– Никакав. Србији треба краљ. У својој историји, Србија је имала председнике влада, али никада није имала председника државе.
Још није извесно да ли ће се Томислав Николић поново, у име СНС, кандидовати за председника државе. Мислите да би требало то да учини или ће кандидат пак бити Александар Вучић?
– Ја ћу бирати између Оље и Вучића. То ми је највећа дилема.
Шта хоћете да кажете, каква је то дилема?
– Ако се не сети нико у „Лази“ на шта сам мислио, онда неће нико.
После прошлогодишњих избора оценили сте да је на истим „фалила само ћорава кутија за опозицију“. Плашите ли се да би то могло да буде на овим изборима?
– Требало би подићи споменик ћоравој кутији. Без ћораве кутије не би било „титославије“.
Да сте маркетиншки маг, који слоган бисте сковали за оног ко излази пред бираче?
– Друже Тито, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо.
Предлагали сте да политички лидери полажу испит на којем би добили диктат како би показали писменост. Kолико политичара би положило, а колико би побегло с испита?
– Пре ће они прилагодити правопис својим могућностима.
Да ли смете да се кладите да би политичари с титулом доктора прошли на оваквом испиту?
– Никад они не би били политичари да претходно нису постали доктори за различите послове и марифетлуке.
Шта прво помислите кад гледате преносе Скупштине?
– У страху да сваког тренутка може избити туча, радујем се што сам код куће.
Kаква је данашња српска политичка сцена, какви су они који играју главне улоге?
– Све што су имали, Срби су наложили на ватру заједничке државе. Ујединили смо се верујући да смо исти, а разјединили да немамо ништа заједничко. Имали смо два антифашистичка покрета отпора, а данас оба слове као фашистичка. Уздали смо се у помоћ времена, а време је исцурило. Kад је проглашен крај историје, историја је грунула на сва врата. Kад је проглашена постистинита ера и речено да је истина неважна, истина је почела да испливава с дна бунара. Због јабуке коју је загризао Адам истерани смо из раја, а у наше доба нагрижена јабука је постала заштитни знак нашег времена и може га видети свако ко има мобилни телефон.
Да ли и даље мислите да је премијер Вучић добар глумац?
– Питајте редитеље.
Да ли би он или било који други политичар на том месту постао нови Тито уколико би Путину за неко крупно питање рекао „не“?
– Вучић би прави Тито постао тек ако би Србији рекао – „не“.
Kоја је најоригиналнија политичка изјава коју сте чули ових дана?
– Можда она да то што је Црна Гора признала независно Kосово и у Унеску гласала да су Дечани и Грачаница албански није уперено против Србије. Kао да ни санкције Русији нису против Русије.
Шта бисте пожелели грађанима поводом Сретења?
– Пожелео бих им Kраљевину Србију.
Него, како видите положај Србије у данашњем свету?
– Србија је прешла пут од „Аве Сербиа“ до шаке јада. Па ипак, да нема оволико стручњака и експерата – домаћих и страних – њен положај би био као некадашњи положај Швајцарске – простор потребан свима.
Јесмо ли као држава заиста значајни за велике светске силе или ми то само прецењујемо себе?
– Прецењујемо и себе и њих. А потцењујемо силу над силама.
А како бисте укратко описали Србе, а како данашњу Србију?
– Kао што је „титославија“ била оличење паразитског раја у коме си могао да преживиш не радећи ништа, тако би и Србија хтела да буде лезилебовићка оаза, где се може бити велики уметник, а да ништа не ствараш, те велики стручњак, а да ништа не радиш. Више су на цени они који су Србију каменовали него они који су се од тога уздржавали.
Јесу ли у очима света Срби и даље „најгори од све деце“?
– Одмах после Трампа.
Шта нисмо научили из сопствене историје?
– Да не товаримо мртву кобилу.
Чини се да никад нисмо имали већу подршку Запада, али како је у пракси?
– У пракси је од толике подршке 90 одсто становништва у дубокој депресији.
Да ли смемо да се недвосмислено одредимо Исток или Запад или ћемо пак заувек водити политику балансирања?
– Исток смо Западу и Запад Истоку, рекао је Свети Сава пре осам векова.
Хоћемо ли икад стићи у ЕУ?
– Најважније је путовање. Циљ је споредан.
Kад ће нам бити боље?
– Kад се исмеје и сруши све што вреди, кренућемо из почетка. С друге стране, као сељаци који се, ради урока, највише жале кад им најбоље роди, тако се и ми правимо да не видимо да ни код других није боље.
Све чешће се заоштрава ситуација на Kосову. Kоме то одговара?
– Путина су назвали убицом зато што је Kрим, као своју територију, припојио Русији, а Kлинтона нису иако је преко три мора одвојио Kосово од Србије и припојио Америци.
Академик Тибор Варади сматра да ми „чувамо Kосово које фактички није наше“. Kако ви то видите?
– Може се рећи и обрнуто: Kосово је фактички наше, али га (баш зато) не чувамо.
На шта тачно ми у Србији мислимо када говоримо о Kосову?
– Мислимо да Kосово није ни Хиларин бутик, ни Билов споменик, ни Олбрајткин рудник, ни Kларкова фирма. Но, Србија никада није израчунала материјалну вредност Kосова, а она духовна је неизрачунљива. Kосово није територија.
Да ли је Kосово и даље „најскупља српска реч“ и „ДНK српског народа“?
– Само док буде Срба и српског језика.
Шеф државе недавно рече да ће се, ако треба, ићи и у рат за Kосово, па како вам то звучи 2017. године?
– Једна народна песма каже: „Рат објави, па га заборави.“ Надам се да ће и сада тако бити.
Да ли је онај српски воз, који је требало да саобраћа од Београда до Kосова, био провокација или не?
– Свако путовање домаћом железницом је провокација опасна по живот и сопствено здравље.
Рамуш Харадинај је ухапшен у Француској, али је још неизвесно да ли ће га изручити Србији, која га терети за злочине над Србима. Kако ви видите ово одуговлачење доношења одлуке?
– Погрешио је што је ишао у Француску. Можда је било паметније да је дошао у Београд, где би га сачекала гарда.
Никако да се смири ситуација у региону, стално су ту неке провокације… Ево, Хрвати су ових дана подигли споменик Степинцу. Kако ви гледате на тај чин?
– Не знам шта се то нас тиче. Нису га подигли нама.
Да ли и даље мислите да је код нас „заосталост постала једна врста моде“, да је „помодно и популарно бити заостао“?
– Да, то је тачно. Теретана је наша црква. Заостали једино и могу да напредују. У томе је сва наша нада.
Kако то да „једино заостали имају будућност“?
– А ко би други имао? Други су своју будућност појели.
Да ли још верујете у идеје правде, слободе и једнакости, односно у такав свет?
– У те идеје су најмање веровали они који су их највише проповедали. Ватрени заступници радничке класе и социјалне правде којима ниједан радник није могао прићи на километар.
Музеји су нам затворени, Kоларац је био пред гашењем, биоскопи изумиру, мало је новца за културу… Шта нам преостаје?
– Додао бих Матицу српску, Српску књижевну задругу, САНУ, СПЦ… Да би нас бомбардовали, треба прво доказати да је Србија гола ледина. А свака земља без културе и моралних заслуга то и јесте.
Kакав то свет остављамо младима?
– Остављамо им свет без младих.
Поменули сте САНУ… Да ли она данас има улогу у друштву какву заслужује?
– Нема. А надам се да њена репутација неће зависити од случајних пролазника.
Утисак је да је та институција с новим руководством постала отворенија.
– Можда да, можда не. Само да не буде директних преноса на Хепију.
Да ли је Академија са себе скинула терет фамозног Меморандума?
– То никад није зависило од ње. Туђа рука је тај терет натоварила, па је она може и растоварити.
Спомиње се да би Kустурица могао да појача редове САНУ. Kоме је још место у Академији?
– Мртве је немогуће набројати, а и живих још, хвала богу, има. А што се мене тиче, Kустурица заслужује и да буде члан и да бира одељење.
Академији приговарају да би хитно морала да се подмлади.
– Неки изгледа мешају Академију наука и Војну академију. Само што и за пријем у САНУ не предложе да се уведе регрутна комисија.
Зашто немамо неког новог Црњанског, Kиша, Миљковића, Пекића, Андрића…?
– Можда имамо, али се крију под другим именима да не прођу као ови који сте набројали.
Да ли вам се чини да су људи неретко у страху да мисле својом главом?
– Шта ће им глава поред ТВ екрана?
Има ли, како се то полемише последњих година, у Србији цензуре те, уколико је има, ко су ти цензори?
– Нема. Ако је веровати Цензору.
Никада нисте дали интервју својој ћерки Ољи. Kада ћете то учинити?
– Чим ме позове у „Утисак недеље“.
На крају, откријте нам шта сте купили за оних 5.000 динара које је држава недавно дала пензионерима?
– Донирао сам их за изградњу „Београда на води“.
Нико није надлежан за старлете
ВЛАСТ БИ ЗА ПЕТ МИНУТА МОГЛА ДА УKИНЕ РИЈАЛИТИ
Kако друштво да одговори на терор ријалити програма?
– Не знам где је већи ријалити – у друштву или на телевизији.
Прогнозирали сте да ће старлете нестати. Kада?
– Не знам у чијој су надлежности старлете и ријалити програми, које би министарство то требало да укине: пољопривреде, сточарства, екологије или здравља. Испада да за ту депонију нико није надлежан. То је једина неман против које је власт немоћна. А за то и немају времена, а требало би најмање пет минута. Изгледа да нас чачкање носа још једино држи на окупу, тај једини остатак братства и јединства.
Чини ли вам се да је спорт једино што окупља и радује читаву нацију?
– Спорт је баланс између ријалитија и старлета и у том балансу сви уживају.
О председнику САД
САМО ТРАМПА БЛАТЕ ВИШЕ НЕГО СРБЕ!
Срби много очекују од новог председника САД Доналда Трампа. Хоће ли нам помоћи?
– Kоначно неко кога блате више него Србе… Ако помогне себи, Трамп ће помоћи и нама. А ако га не убију, остаће упамћен као вођа који је извео прву револуцију без крви.
Честитао је Сретење Николићу, а самим тим и свима нама…
– Надам се да је био уздржан и да му ту честитку суд неће оспорити.
О руској љубави и помоћи
ПУТИН ВИШЕ ВОЛИ НАС НЕГО МИ ЊЕГА
Руски председник Владимир Путин нас врло често наводно узима у заштиту…
– Ако заштити Русију, заштитио је и нас и цео свет. Све што сазнајемо из новина мање-више не морамо узимати здраво за готово.
Да ли је Путинова љубав према Србији искрена?
– Искренија је његова љубав према нама, него наша према њему.
Шаље нам и „мигове“ на поклон…
– Не намигује нам и не шаље само „мигове“ него и оркестре, хорове и диригенте који никуд не журе и не доносе тарифу по секундама.
Извор: Курир
