Председник Русије Владимир Путин има великог пријатеља у центру Европске уније, што му је приликом посете Будимпешти јасно ставио до знања премијер Мађарске Виктор Орбан, један од најгласнијих заговорника помирења ЕУ и Москве.
Руски председник је са својом делегацијом у Будимпешти провео један дан, што је било и више него довољно за конструктиван састанак са Орбаном у ком је уговорена чвршћа сарадња. За земље ЕУ које су жестоки противници Русије, овај састанак донео је додатну нелагодност и несигурност, претходно подстакнуту топлим сигналима из Вашингтона ка Москви, односно од председника САД Доналда Трампа који је поново имао лепе речи о свом руском колеги, сматра Стратфор.
У окршају Истока и Запада, Мађарској кроз историју није страно приклањање и једнима и другима. Након колапса Совјетског савеза, Мађарска је своју спољну политику експресно оријентисала ка Западу, уласком у НАТО 1999. и придруживањем Европској унији пет година касније. Међутим, у другој половини 2000-их, тачније од момента када се ЕУ суочила са проблемима изазваним глобалном финансијском кризом 2008. године, Будимпешта је почела да флертује са Москвом у покушају да привуче стране инвестиције.
Већ 2014. године поново долази до промене у мађарској политици. Запад Москви уводи велике економске санкције због рата у Украјини, цена нафте пада, а руска економија доживљава страховите ударце. Мађари тада раде нешто што је разбеснело Кремљ: гас који су њима продавали Руси препродају Украјинцима (којима је Москва заврнула славину).
Ипак, Владимир Путин је прешао преко тога. Јер, како се економско/трговински рат са Западом одужио, Русија у Мађарској види шансу за бољим односима са ЕУ. Није тајна да се неке земље чланице и политичке партије жестоко противе непријатељском ставу званичног Брисела према Русији, подстакнутог „пријатељским сугестијама“ бивше администрације Беле куће.
Међу најгласнијима јесте старији коалициони партнер Ангеле Меркел, премијер Баварске Хорст Зехофер, који упркос ставу ЕУ и немачке канцеларке већ годинама склапа пословне договоре са Русијом, који свакако доприносе томе да је Баварска најбогатија регија не само у Немачкој, него и у Европи.
Владимир Путин је у Мађарску повео читаву делегацију бизнисмена, који су са мађарским колегама преговарали о нуклеарим договорима, након успешног посла око изградње електране Пакш ИИ, инвестицијама, заједничким банкама, развоју у пољу енергије, али и железници. Виктор Орбан је после овог састанка поновио да „Европа мора да укине санкције Русији, јер њима штети више себи него Москви“.
– Само је Мађарска због тих санкција изгубила 6,5 милијарди долара, пропуштајући велике послове у Русији – рекао је Орбан, и поновио да „Русија не представља никакву претњу по НАТО алијансу“.
О јачању руског утицаја можда најбоље говори ситуација у Украјини. Сукоби су поново ескалирали, али из САД се овога пута, за разлику од пре три године, не чује ни реч осуде. Председник Доналд Трамп одбија да изнесе свој став како не би покварио односе са Владимиром Путином. Чак су се и немачки медији окренули против Кијева, пишући како су Украјинци ти који су иницирали нове сукобе на истоку, прекршивши ионако фрагилан мир.
Оно што је изненађујуће је да се чак ни НАТО није огласио. Штавише, представници Алијансе отказали су састанак са Украјином око изградње ракетног штита у суседној Румунији. Иако је Кијев покушао да се извуче саопштењима да тај састанак никада није ни био заказан, „Волстрит џорнал“ је писао да је „НАТО отказао састанак како не би провоцирао Русију“, што би, уколико је тачно, био епохалан потез војног савеза који је своје постојање умногоме свео на конфронтацију са Москвом.
Да ширење Путиновог утицаја није само пропаганда показује и предомишљање прозападне Грузије око учешћа на самиту НАТО у мају. Влада у Тбилисију је пуну деценију слала представнике у Брисел, међутим након несигурности у подршку Запада, Грузини озбиљно размишљају о ублажавању својих антируских ставова и побољшању сарадње како са Москвом, тако и са својим проруским отцепљеним регионима, наводи Стратфор.
Ипак, дуг је пут који Владимир Путин мора да прође како би извукао земљу из непријатељских санкција са Европом и САД. Мађарска, колико год била уз Русију, тешко да ће рескирати и остати сама против свих осталих чланица ЕУ по питању укидања санкција Москви. Уколико у овој години избора у неким од европских земаља победе политичке струје блиске Русији, ситуација би могла потпуно да се промени.
За све евентуалне промене ће свакако бити кључан став Вашингтона. Ако је судећи по првој одлуци Трампове администрације (ублажили санкције према руској обавештајној служби ФСБ, дозволивши појединим америчким компанијама да послују с њима), свима који се чврсто држе санкција против Москве неће бити баш пријатно. Штавише, уколико САД пруже руку пријатељства Русији, несумњиво је да ће тим путем поћи и многе европске земље, баш као и пре три године, када су се уводиле санкције.
Извор: Blic.rs
