Ове недеље су у источној Украјини погинула 33 човека, укључујући цивиле, а више десетина је рањено у борбама владиних снага и проруских сепаратистичких побуњеника.
Број жртава у борбама у тој области које су почеле у априлу 2014. сада је укупно прешао 9.800, по подацима УН.
У свом првом наступу у Савету безбедности, америчка представница Ники Халеј изјавила је у четвртак да Сједињене Државе желе „боље односе с Русијом“, али је „одлучно и јасно осудила руско деловање“ које је назвала „агресивним акцијама“.
„Русија може само донети (мере) на политичком и на дипломатском пољу, што и чини. Сада је важно да на овај или онај начин присили и увери Кијев да одустане од оваквих злочиначких пустоловина“, узвратио је порпарол Кремља, Дмитриј Песков.
Премда се амерички председник Доналд Трамп у предизборној кампањи заузимао за приближавање Москви, Халеј је у четвртак упозорила да се санкције Русији неће укидати „све док контролу над полуострвом (Кримом) не препусти Украјини“.
У настојању да пронађу узрок овој новој ескалацији сукоба, у часопису „Економист“ су подсетили да су нове гранате пале само дан након наводно пријатног телефонског разговора Трампа и руског председника Владимира Путина. Као један од разлога сукоба они наводе различиту интерпретацију споразума Минск ИИ код две сукобљене стране – Украјинци и њихови западни савезници сматрају да је њима потврђено право да преузму контролу над истоком државе, док проруски сепаратисти и Русија сматрају да се заправо даје право на аутономију регији Донбас.
Многи пратиоци политичке ситуације у Русији сматрају да је Путин потенцијално распалио сукоб само да би тестирао Трампа и видео хоће ли окренути главу на руске акције у Украјини, које су главни разлог сукоба између две светске велесиле.
У прошлости су Бела кућа и Стејт департмент жустро осуђивали Русију за агресију, док им је овај пут за то било потребно два дана, а ни реакција није било толико снажна као за време Обамине администрације, преноси „Јутарњи лист“.
