Интернетом кружи веома занимљив текст, који вам у целости и без интервенција преносимо. За све оне рођене 1950-те, 60-те, 70-те и 80-те … ово морате прочитати…
Прво, преживели смо и рођени смо нормални, иако су наше мајке кад их је болела глава пиле аспирине, јеле храну из конзерви, пушиле и радиле до задњег дана трудноће и никад нису биле тестиране на дијабетес…
Као деца, возили смо се у аутима без појаса и ваздушних јастука и нисмо морали имати кациге на глави за вожњу бициклом или на рошулама…
Пили смо воду из црева за заливање баште, а не из флашица купљених у великим трговачким ланцима. Делили смо флашицу кокте, коле или наре са нашим пријатељима и нико није умро због тога.
Јели смо млечне сладоледе, бели хлеб и прави путер, пили кокте, наре које су и тада биле пуне шећера, али нисмо били дебели зато што смо смо се стално играли напоље…
Излазили смо из куће ујутро и играли се по цео дан, жмурке, граничара, лопова и пандура, краљица 1-2-3, каубоја и индијанаца, фантома и свега осталог што је само дечја машта била у стању да смисли, све док се није упалила улична расвета које ионако није било превише.
Неретко нас нико није могао наћи по цео дан, па је и родитељски шамар био део васпитања а без злостављања у породици.
И никад није било проблема …
Проводили смо читаве дане правећи тркачке даске од отпада из подрума или шупе, спуштали се низ улице заборављајући да нисмо направили кочнице. након пар падова, сломљених прстију и модрица…
Научили смо како да решимо проблем. ми нисмо имали имагинарне пријатеље. Ми пријатеље нисмо додавали него их временом стицали !!!
Нисмо имали ни проблеме с концентрацијом у школи…
Нама нису давали таблете против хиперактивности. ми нисмо имали школског психолога и васпитача па смо ипак завршавали некакве школе. Нама нису продавали дрогу испред школе …
Ми нисмо имали плаyстатион, нинтендо, x-боx, никакве видео игрице, нисмо имали 99 канала на телевизији (само два и то други тек од поподне), нисмо имали видео рекордере, сурроунд соунд, мобилне, компјутере, интернет, цхат роомс…
Ми смо имали пријатеље и ми смо ишли напоље и дружили се с њима!
Падали смо с дрвећа, знали се исећи на стакло, сломити зуб, ногу или руку, али наши родитељи никада нису ишли на суд због тога. Играли смо се с луком и стрелом, градили тврђаве од снега, бацали петарде за Нову годину, читали хрпе цртаних романа и све смо то преживели без последица!
Возили смо се бициклом или пешке, дотрчали до пријатељеве куће, звонили на врата или једноставно улазили у њихову кућу да се дружимо и будемо заједно!
Кад упаднемо у проблеме са законом, родитељи нису плаћали кауцију да нас извуку. У ствари, били су често строжи него сам закон!
Последњих 50 година су биле најплодоносније године у историји света. Наше генерације су дале најбоље проналазаче и научнике до данас. имали смо слободу, право на грешке, успех и одговорност. и научили смо живети с тим!
И ти припадаш тој генерацији?
Честитам! Можда ћеш желети поделити ово с осталима који су имали среће одрасти као права деца, пре него што су адвокати, државе и владе почели одређивати како треба живети !
Можда би било добро послати ову поруку и вашој деци да виде како су њихови родитељи одрастали!
Поздрав генерацијо и живели! свако од нас је анђео са само једним крилом, а летети можемо тек загрљени…
Извор: дневне.рс
