У 21. веку постоје три кључна бојишта где може да избије сукоб светских размера. То су европско-руско бојиште с новим хладним ратом, где је запаљива искра ситуација у Украјини, друго је блискоисточни котао, где би главну улогу имали Исламска држава и рат у Сирији, а треће је азијско-пацифичко бојиште, с могућим сукобом Кине и САД.
Часопис „Тајм“, хладноратовски портпарол америчког естаблишмента, расписао се о почетку другог хладног рата 2014. после руског одговора на кризу у Украјини. Исто тако су сатанизовали председника Русије због војне „агресије“ у Грузији 2008, очито уопште не примећујући идентична кршења међународног права од стране САД, као што је агресија на Ирак. Игнорисали су и чињеницу да је украјинској кризи претходило два деценије дуго ширење НАТО-а на исток, упркос обећању да до тога неће доћи. Дакле, догађаји у Украјини су само завршетак целог процеса.
Труст мозгова Јуропиан лидершип нетворк (Еуропеан Леадерсхип Нетwорк – ЕЛН) објавио је 2015. извештај на тему да ли руске вежбе с 80.000 припадника оружаних снага и НАТО-ове ратне игре с 15.000 учесника могу да изазову рат.
„Обе вежбе показале су да свака страна вежба тако да пази које су способности супротне стране и највероватније има на уму ратне планове… Иако портпароли инсистирају на томе да су ово операције против замишљених противника, њихова природа и величина указују на супротно. Русија се припрема на сукоб с НАТО, док се НАТО припрема за рат с Русијом”, наводи се у извештају.
Недавно су Сједињене Државе послале у Пољску толико војника колико их нису слали у целу Европу још од Хладног рата, а најавиле су и слање трупа у друге источноевропске државе – Естонију, Бугарску и Румунију.
Русија је, с друге стране, још јесенас поставила у Калињинград пројектиле „искандер-М“, који могу да носе нуклеарне бојеве главе. Још се не зна да ли ће Трамп смирити ситуацију с Русијом, али с обе стране постоје јастребови који желе да заоштре ситуацију.
Блискоисточна геополитика
Одмах после 11. септембра постојало је само неколико стотина исламистичких бораца и то у планинама Хиндукуша. После 16 година и рата против тероризма, који је коштао око 4.000 милијарди долара, и током којег је до сада изгинуо 1,3 милиона људи, број терориста је око 100.000. Рат против тероризма показао се као потпуни промашај.
Како се то догодило? Пензионисани амерички генерал Весли Кларк открио је да је Пентагон после 11. септембра направио планове за нападе на седам држава. Ти планови су до последње тачке извршени мешањем Запада у Ирак, Сирију, Либију, Авганистан, Пакистан, Сомалију и Јемен. Званични разлог био је тероризам, али прави је био успостављање економске и војне премоћи у регији. Бројни критичари рекли су да је рат у Ираку изазван због отварања државних средстава глобалном капиталу – само реконструкција Ирака донела је Америци 100 милијарди долара.
Терористички напади у Европи показали су колико је тешко спречити преливање последица оваквих политика. Још 90-тих година прошлог века политиколог Семјуел Хантингтон дао је нека језива предвиђања о рату цивилизација. Те пројекције тада су деловале нереално, али сад су очигледно стварне. Циљ Исламске државе је да уништи мултикултуралне зоне где муслимани и немуслимани живе заједно да би присилила све муслимане да живе у „калифату“. Управо политика САД највише помаже овом циљу Исламске државе.
Азијско-пацифички регион
За време Обамине администрације Пентагон се све више окретао Азији, с циљем да 60 одсто свих морнаричких база буде на том континенту. САД су ојачале савезе са Јапаном и другим далекоисточним партнерима како би „ограничиле“ Кину. Економски, САД су подстицале Транспацифичко партнерство (ТТП) – велики трговачки договор који је намерно искључивао Кину. Трамп је сада повукао Америку из ТТП.
Али, последњих година расту тензије између Кине и Јапана. А дошло је и до пораста војне напетости између Кине и САД, које тренутно постављају пројектиле у Јужној Кореји, после чега је Кина упозорила на нову атомску трку у том подручју.
Нови амерички председник Доналд Трамп већ је најавио трговински рат са Кином. Његов садашњи главни стратег Стив Бенон изјавио је у марту прошле године: „Идемо у рат у Јужном кинеском мору за пет до десет година… Нема сумње око тога“. И Бенон подржава Хантингтонове идеје о сукобу цивилизација између Истока и Запада. Он и ислам и Кину сматра експанзионистичком претњом.
Кина би економски могла да надмаши САД, али су САД још увек војно без премца. Ова опасна несразмера значи да ће САД да користе војну силу како би себи гарантовале економску превласт.
