Новинар Кристијан Гајниц пише за дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ о „новим конфликтима који показују да Западни Балкан још ни издалека није зрео за ЕУ“. После избегличког таласа, ситуација у тим земљама – Македонији, Босни и Херцеговини, Србији и Босни и Херцеговини – смирила се када је реч о миграцији.
Како се наводи даље, опуномоћеница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини, која ових дана обилази земље Западног Балкана, пред одлазак тамо рекла је да сарадња са срцем Европе има приоритет.
„Али, то су само речи. Пре ће бити да важи оно што је потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс отворено изговорио на Минхенској конференцији о безбедности: Сигурно знам да проширења ЕУ неће бити ако не решимо њене фундаменталне проблеме. И заиста, поред тешкоћа са „брегзитом“, са Грчком, Русијом и Турском, а сада и са Америком, интересовање за 18 милиона становника Западног Балкана све је мање. Уз то, они једва да зараде 89 милијарди долара годишње – мање од Словачке“.
„Рат“ владе и опозиције у Албанији
Регион се презентира толико поцепан, да Европској унији лако пада да му затвори врата испред носа – следе кратки прикази немачке штампе о ситуацији у Албанији, где се „сукоб између владе и опозиције заоштрава, опозиција тражи нове изборе, бојкотује парламент и мобилизује улицу“.
Македонија без владе, РС тежи оцепљењу, у Хрватској провокације…
„У Македонији и три месеца после више пута одлаганих парламентарних избора још нема владе. Босна и Херцеговина је де фацто неуспела држава – вође Републике Српске се подругују Дејтонском споразуму и раде на отцепљењу од остатка земље. И међу двојим другим етничким групама, муслиманским Бошњацима и католичким Хрватима, на дневном реду су провокације. Компликовано државно уређење је непопуларно решење за случај нужде које реално не функционише“.
Затегнуто између Београда и Приштине
„Однос између Србије и Косова такође је затегнут као што то није био годинама. Српски председник недавно је запретио да ће послати војску јер српска мањина осећа да је косовски Албанци угрожавају. Пре тога је Београд послао преко границе воз на којем је стајало Косово је Србија. Провокација је наводно финансирана руским донацијама.“, преноси ДW.
Руско семе раздора
„Руски утицај је додатно семе раздора у региону. То се показује у Црној Гори. Тамо су снаге безбедности у октобру осујетила пуч; сматрају да су његове конце вукли српско-руски покретачи. А да је циљ био да се спречи приступ Црне Горе НАТО-савезу. Москва то пориче, али јасно је да Кремљ жели да спречи даље ширење Западног одбрамбеног савеза и ЕУ у источној Европи.“
Услов – Политичка култура без мржње
Аутор сматра да би „од Европе било кратковидо да одустане од Западног Балкана“, али и да „приступ ЕУ зависи пре свега од самих кандидата. Они морају да прилагоде ЕУ не само своје привредне, правосудне и социјалне системе, већ и да изграде политичку културу без мржње, без етничког или верског омаловажавања. Европска унија већ је сувише подељена да би могла добро да ради. Нови кверуланти јој нису потребни.
