Сазнајте и због чега са венчања најпознатијег пара Југославије нема ниједне једине фотографије
„Мој живот био је тежак, испуњен стресовима, личним губицима, свакојаким недаћама и осећам да бих с тобом најзад осигурао спокојство и срећу…“ Овим речима Тито је запросио расну Личанку Јованку Будисављевић, касније Броз.
Иако су до тада пет година били у тајности у вези, Јованка је остала затечена. Годинама никоме није отварала душу нити откривала како јој је Маршал ставио прстен на руку.
Јованка се понашала као охола краљица: Тито није могао да издржи, одлучио је да се разведе!
Јованки је на почетку разлика у годинама била проблем
Својевремено се поверила најдуговечнијем Титовом саветнику Блажи Мандићу, који је у својој књизи „С Титом“ у детаље описао просидбу најпознатијег југославенског пара. О односу с Титом знала је да разговара и с његовим личним лекаром др Александром Матуновићем.
„Сувишно је причати, колико сам била изненађена и збуњена? Па ја сам била девојка из средине са патријархалним погледима. Мени је најпре разлика у годинама искључивала помисао на такву везу. Осим тога, била сам – неће бити нескромно да то кажем – допадљиве спољашњости и имала сам више удварача“, рекла му је Јованка.
Није се лако предала
Тито ју је са питањем толико оборио с ногу да се више ни не сећа шта јој је у тим тренуцима пролазило кроз главу.
„Али не, не. Нисам се ја брзо с тим помирила и лако предала. Потрајало је то. Ипак близина и време, а свакако и моја опчињеност његовом личношћу, учинили су своје. И после неког времена почела је та наша веза“, говорила је Јованка.
Јованка никада није зажалила што је најпознатијем Словену рекла „да“
Пуне 32 године, колико је била млађа од свог супруга, према Јованкиним речима, нису представљале препреку. Читала му је Шантића, Радичевића… Штавише, управо је прва дама Југославије својом интимном исповешћу многима отворила очи и затворила уста јер су шушкали и оговарали је да се „удала за старца који ништа не може“.
„Разлика у годинама је била велика, но ја је нисам осетила. Тито је био пун енергије, виталан“, рекла је.
Пресудна блискост уследила је након Титове операције бруха 1947. на Брду код Крања.
„Та операција није прошла лако. У једном тренутку озбиљно се закомпликовало“, причала је Јованка, која се тих дана није одвајала од његове постеље. Читала му је, како је рекла, најлепше епске песме. Многе је знала и напамет па му је рецитовала стихове Алексе Шантића и Бранка Радичевића.
Уживао је слушајући Јованку
„Њему је то било непознато јер је поникао и растао у другој средини“, рекла је описујући како се као млад отиснуо у свет најпре у ближе европске земље, да би после као рањеник и заробљеник, доспео у Русију и стицајем околности онде дуже време остао. Јако му се допало наслеђе које му је преносила Личанка.
„Имала сам утисак да ужива слушајући ме“, говорила је Јованка. Само три године касније Тито је опет оболео. Овог пута мучила га је упала жучи. Јованка се ни тада није одвајала од његове постеље, само су то мање скривали од јавности.
Бравар каквог свет није видео
У априлу 1952. објавили су да су у браку. Титов лични лекар др Александар Матуновић у својој књизи „Јованка Броз Титова савладарка“ Титову четврту супругу описао је као амбициозну жену која је хтела да наследи Тита. Након његове смрти Матуновић је рекао за маршала да је то „бравар каквог свет није видео“.
Тито је са 60 година био виталнији од иједног младића, похвалила му се Јованка. Једном приликом бивши председник СФРЈ потанко му је описао због чега не може одолети женама:
„Младост је бујна и раскошна, она је пролеће живота, пуна је хормона као биљка сокова. Младост је очаравајуће и креативно доба. Младо тело је чврсто, једро, пуно топлине и животне енергије. Очи младих особа су пуне радозналости, жара и пожуде. Кожа младих жена је баршунаста, мека и влажна. Зној девојака и младих жена има опојни мирис и сладуњав укус. Он је најјачи природни афродизијак који делује преко чула мириса и укуса, а појачано се лучи у тренуцима емотивног узбуђења“, говорио је Тито Матуновићу.
Од две невенчане и две законите супруге Матуновић тврди да му је Даворјанка Пауновић ипак била највећа љубав живота. Озаконили би своју везу да су стигли, али пред крај рата његова највећа љубав оболела је од туберкулозе. Умрла је у Београду. Због ње је Тито за време рата умало био искључен из Партије. Жестоко су га нападали јер је одржавао односе у дивљем браку. Није погнуо главу пред члановима Врховног штаба. Пре би се партије одрекао него Зденке, али болест ју је однела. Зденку није олако заменио са Јованком. Између невенчане и венчане супруге, Титове емоције окупирала је славна оперска певачица Зинка Кунц, која је била удата, и то, кажу, срећно, за Титовог генерала. Зинка је имала све што је приличило будућој супрузи маршала. Тачније имала је превише – мужа. А Јованка тада младост и лепоту.
Јованки је недостајало образовања за Титову супругу
Са 17 година Јованка је ступила у партизане, прошла војну обуку и била врстан стрелац. Чак је два пута рањавана. Свог супруга је први пута видела у Дарувару. Заменила је Зденку на месту његове секретарице и улазила у калуп жена какве је Тито радо имао за љубавнице. За Титову супругу недостајало јој је образовања. Крај њега је могла опстати само учена жена, која је знала да разговара о уметности, историји колико и о козметици. Јованка је више знала о калибрима пушака него о високој моди. Била је млади борац, а истовремено се бринула о млађим сестрама Зори и Нади, које је својевремено извукла из домова за ратну сирочад у Винковцима и Оточцу.
Оне нису заборавиле њену жртву и једине су које су остале уз њу када јој је након Титове смрти свет окренуо леђа. Блиска сарадња Тита и Јованке уродила је браком. Тајно су се венчали у априлу 1952. а њиховој женидби кумовали су Александар Ранковић и Иван Гошњак. У дворцу Дунавка код Илока прославили су уз ручак. Али са тог историјског догађаја нема ниједне фотографије. То само говори колико су се крили од очију јавности.
Јованка је тада имала 28 година, а Тито 60. Објава о њиховом браку одмах је освојила медије. У Риму и Опатији учила је о протоколарним сусретима Његову Личанку описивали су као заносну црнку, крупних очију и бујне косе. По својој спољашњости, Јованка му је била идеална партнерка.
Недостатак образовања морала је брзо да надокнади након удаје, па ју је Тито послао у Опатију и Рим. Тако је Јованка учила како треба да се понаша у протоколарним сусретима и како да се одева. За њу је чак из Русије дошла професорка која ју је учила руски, а упоредно је учила француски и енглески. Убрзо се Јованка од војника преобразила у отмену жену.
Постала је прва дама у сваком смислу те речи. У тоталном преокрету помагале су супруге високих југославенских руководилаца попут Вере Велебит, Пепце Кардељ, Милице Вукмановић, Славке Ранковић, Пјере Поповић и Лепе Поповић. Своју способност и природну надареност искористила је као најјаче оружје за упијање знања јер је имала високе амбиције – бити владарка, а не само формална прва дама.
Извор:еxпресс.хр
