Новац, злато, накит и слике које су током 2 светског рата Хрвати у НДХ отели од нашег народа завршили у трезорима у Риму
Новац, злато, накит, уметничке слике и друге драгоцености, које су током Другог светског рата Хрвати у Независној држави Хрватској (НДХ) отели од Срба, Јевреја и Рома, завршили су у трезорима ватиканске банке!
Ово тврди група америчких грађана српског и јеврејског порекла, која пред америчким судом већ годинама води поступак против Ватиканске банке, о чему пише недељник Експрес.
Поступак против ватиканске банке Институт за религијске послове покренуо је амерички адвокат Џонатан Леви из адвокатске канцеларије „Бримстоун“ из Вашингтона у име више од хиљаду преживелих потомака Срба, Хрвата и Јевреја.
Писмо кардиналу
– Господине кардинале, на депозиту Института за религијске послове у Ватикану налази се ратно усташко благо. Ово злато, полуге сребра и друге вредности усташки режим је крао од Срба, Рома и Јевреја. Наши клијенти, они који су преживели Холокауст, укључујући организације у Србији и САД, траже повраћај своје имовине – стоји у писму које је Леви упутио кардиналу Атилију Никори, председнику Финансијског одбора у Ватикану.
У писму Леви инсистира да ватиканска комисија покрене истрагу о тврдњама о „прању новца и задржавању имовине жртава Холокауста у Хрватској“.
Папа посредник
Иначе, и раније су поједини историчари наводили да је Анте Павелић, оснивач и вођа усташког покрета, крајем маја 1945. године из Загреба стигао у Грац са двадесетак камиона у којима се налазило тзв. усташко благо. Након тога, у пратњи десет камиона стигао је у Рим, у манастир Сан Ђироламо. Виђен је у друштву фра Крунослава Драгановића и високих официра британске војске.
– Све те драгоцености предате су у Институт за религијске послове, а у том послу је посредовао монсињор Монтини (касније постао папа Павле ВИ). Фра Драгановић је испрва порицао да се тако нешто десило и да је посреди завера Титових комуниста, али је убрзо пред аргументима био сатеран у ћошак – испричао је Бил Говен, официр америчког ОСС (претеча ЦИА).
О којој количини блага је реч, наводно постоје подаци у државном архиву Хрватске и у Ватикану. Верује се да је део драгоцености у вредности од 600 милиона долара похрањен у тамошњој надбискупији у Грацу, док је други део, који износи око 1,2 милијарде, завршио је у трезорима Ватикана.
Финансирали и рат
ДИЈАМАНТИ ЗА ОРУЖЈЕ
Новац од отетих драгоцености наводно је коришћен за финансирање усташке емиграције у послератном периоду, али и за финансирања рата у СФРЈ, односно за наоружавање новостворене хрватске војске.
Крвави профит
ЗА ДАН ОДНЕТА ТОНА ЗЛАТА
Како Експрес наводи, у Хрватском државном архиву налази се преко 20.000 досијеа који документају отимачину. Тако су 11. јануара 1941, само дан након проглашења НДХ, из зграде Јеврејске општине у Загребу однета 1.104 килограма злата. На подручју Босанске Крајине одузето је више од 100.000 комада крупне стоке и више од 200.000 комада дуката.
РЕАГОВАЊА
Патријарх Иринеј
О томе се још одавно говори
Патријарх српски Иринеј признаје за Курир да уопште није изненађен овим наводима.- То је позната прича. О томе су многи говорили, и то одавно. Не бих био изненађен ако би се испоставило да је то тачно. Све је могуће, али до сада нисам видео никакве конкретне доказе за то – наводи српски патријарх и додаје да је могуће да су те паре послужиле и да се финансира рат у СФРЈ.
Предраг Марковић, историчар
Финансирали операцију „Пацовски канали“
Историчар Предраг Марковић каже да су се многи историчари бавили овим проблемом.
– Акција спасавања нациста звала се „Пацовски канали“ и многи сматрају да су паре отете од жртава коришћене управо за то. Тема о Ватикану и да су огромне суме новца завршиле тамо је занимљива, али је питање у којој мери је то тачно и да ли ће се икада доказати..
Миладин Милошевић, директор Архива Југославије
У Архиву нема података
Миладин Милошевић, директор Архива Југославије, каже да у том архиву не постоји ниједан документ који сведочи о овој Ватикановој крвавој отимачини.
– Међутим, то не мора да значи да се није десило. Врло је могуће да су службе информације о томе властима достављале дипломатским путем. Чињеница је да су огромна средства украдена и могло би бити да су завршила у Ватикану, али у Архиву не постоје докази за то.
Извор:Курир/Ружица Кантар
