Стиже решење и за оне са недовољним бројем година у књижици
Могућности за решавање овог проблема је увођење социјалне пензије, која би и особама са недовољним бројем година у радној књижици или без дана радног стажа омогућило да добију пензиони чек.
У Србији има готово 250.000 људи који нису на списку корисника ПИО фонда, односно живе без пензије а старији су од 65 година. Према последњем попису становништва, у 220.000 домаћинстава бар једна особа не прима пензију, док у око 18.000 домаћинстава где нико у породици нема примања од ПИО фонда.
Једна од могућности за решавање овог проблема је увођење социјалне пензије, која би и особама са недовољним бројем година у радној књижици или без дана радног стажа омогућило да добију пензиони чек.
Примера ради, у суседној Хрватској је предлог стратегије социјалне заштите за старије особе за период од 2017. до 2020. године, Министарство демографије, породице, младих и социјалне политике упутило на јавну расправу.
План је обухватио особе које су најмање 15 година живеле у Хрватској и немају никаквих других извора прихода, старије су од 65 година и немају довољно стажа да би оствариле старосну пензију или га уопште немају, па у старости немају никаквих примања. Оваква национална пензија, како је Хрвати зову, могла би да се уведе 2021. године.
Према студији “Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне пензије”, ауторки Катарине Станић и Гордане Матковић, постоје три могуће опције које би могле да се размотре код нас. То су подизање породичне до најниже инвалидске, односно старосне пензије, увођење гарантоване пензије или посебног модула социјалне помоћи.
– Прва опција би, према проценама из 2012. године, обухватила 115.000 породичних пензионера за шта би годишњи расход био 0,1 одсто БДП-а.
– Друга опција, односно тзв. гарантована, не би зависила од старосне границе (на пример 65. година) уз услов да њихови приходи од пензије (или зараде) не прелазе одређени износ- сматра Катарина Станић.
У 2012. години он је, рецимо, био 12.000 динара. На њу би могло да рачуна 190.000 старијих од 65 година и око 20.000 пољопривредних породичних пензионера. За тај подухват би требало издвојити од 0,3 до чак један одсто БДП-а и у зависности од старосне групе пензија би износила од 8.730 до 12.000 динара.
Ауторке Станићева и Матковићева сматрају да би посебнан модел социјалне помоћи за старе био најприхватљивији у нашим условима, али би онда требало размислити о укидању најниже пензије у систему.
Процењени расходи за НСП за старе крећу се од 0,033 одсто за варијанту са постојећом основицом, али уз коефицијент за сваку стару особу од 0,7 до 0,3 процента и на тај начин би се основица за старачко домаћинство значајно увећала за око 15 процената и укинуо би се имовински цензус.
Хрвати планирају да до краја 2019. утврде критеријуме за обухват потенцијалних корисника, имовински и доходовни цензус, као и параметре за израчунавање висине националне пензије, а до последњег квартала 2020. планира се успостављање законодавног оквира.
То значи да би у 2021. могла да почне исплата. Процењује се да око 100.000 особа старијих од 65 година у Хрватској нема никаква примања, иако их само 9.287 прима социјалну помоћ. Највећи изазов биће одређивање оптималног износа националне пензије, који би морао бити већи од социјалне помоћи (максимално 900 куна за самца), а опет мањи од најмањег могућег износа пензије.
Станићева и Матковићева сматрају да без обзира на избор опције, социјалне пензије у Србији остају отворено питање, које ће имати велики значај у будућности. Обухват старијег становништва пензијским осигурањем је тренутно релативно висок, али ће проблем настати за 15 до 20 година пошто је од деведесетих година до данас све мање људи у осигурању.
– Незапосленост, сива економија и пријављивање радника на најнижу основицу карактеристични су за тржиште рада већ дуги низ година. То ће резултирати великим бројем минималних пензија и значајним бројем оних који неће моћи да остваре право на пензију. Трошкови за расходе из ПИО ће се смањивати, а може се очекивати и већи значај социјалних пензија него што је то случај са садашњом генерацијом старих особа- Каже Станићева.
Неке државе су данас овај проблем решиле увођењем тзв. таргетираних пензија, као што је то случај у Финској, која се додељује на основу пребивалишта, док у Шведској постоји гарантована пензија. Оне припадају онима који не испуњавају услове из пензијског осигурања, док у Немачкој постоје програми социјалне помоћи доступни целокупном становништву.
Извор:srbijadanas.com
