Распоређивање ТХААД-а у Јужној Кореји је приморало Северну Кореју да убрза развој оружаних система који су способни да се пробију кроз амерички антиракетни одбрамбени систем.
Према речима Владимира Крусталева, руског експерта за војни програм Северне Кореје, у пет до седам година Пјонгјанг би могао у свој арсенал додати ракете са повратим бојевим главама.
Очигледно је да Пјонгјанг не види Вашингтоново распоређивање ТХААД система (Терминал Хигх Алтитуде Ареа Дефенсе) у Јужној Кореји као одбрамбену меру. Севернокорејци чврсто верују да би амерички противракетни систем могао бити искоришћен да их нападну.
То значи да ће одговор Пјонгјанга бити, првенствено, војни, и да ће узети у обзир слабости ТХААД-а. Војни планери Северне Кореје знају да противракетни систем није способан да покрије целу територију Јужне Кореје.
Важно је напоменути да Северна Кореја нема хитну потребу да развије ракете са упоредивим нивоом технологије као оне које су у власништву Русије и САД-а.
Да би покрили целу територију Јужне Кореје и Јапана, укључујући и америчке војне базе, Пјонгјанг мора да има ракете са дометом до 3.000 километара. А да би превазишли противракетни систем, Северна Кореја само треба да мало повећа број ракета.
ТХААД је дизајниран тако да се супротстави балистичким ракетама у домету до 200 километара и висинама од 40 до 150 километара. Да би одбранили целу територију Јужне Кореје само од ракета средњег домета лансираних из Северне Кореје, потребна су најмање три ТХААД система.
Шта је Пјонгјанг већ урадио
Очигледно, војни стратези Северне Кореје су пажљиво прегледали ТХААД систем и спремни су да искористе слабости система у своју корист.
Пре свега, током последњих неколико година, Пјонгјанг је почео да користи КН-09 тешки вишецевни бацач ракета. Ракете дугог домета су већ способне да погоде подручје где је распоређен ТХААД.
Друго, Северна Кореја активно ради на вишецевним бацачима. Водећи се логиком земље, што је више ракета које се крећу ка мети, мања је вероватноћа гарантованог пресретања.
У септембру 2016. године, она је симулирала пуштање у рад три СЦУД-ЕР ракете а у марту 2017. године је то учинила са четири ракете. ТХААД никада није тестиран у борби против великог броја балистичких ракета које лете на једну мету.
Треће, Хwасонг-10 ракета може да се пробије кроз ТХААД ако се лансира из свемира, са апогејом од 1.000 километара. Исто важи и за СЦУД-ЕР и Родонг-1 ракете.
И на крају, Северна Кореја би могла “забости своје непријатеље у леђа.“ Угао ТХААД-а је само 120 степени. То значи да балистичке ракете лансиране са подморница из Источног или Жутог мора, лако могу покрити ТХААД систем који гледа на Северну Кореју.
Шта ће Северна Кореја бити у стању да уради
Како наводи корејска централна новинска агенција са седиштем у Пјонгјангу, Северна Кореја активно развија Пукгуксонг-2 ракете са покретљивим возилом, које гарантује превазилажење ТХААД штита. Примарни тестови су спроведени 12. фебруара 2017. године.
Севернокорејци би такође могли развити аналогне британске Поларис А-3 ракете, које поред ових бојевих глава носе такозвани помоћни носач.
Једна таква ракета спроводи око 30 потенцијалних мета. Волеј од 16 Поларис ракета лансираних из једне подморнице може спровести више од 500 мета, укључујући 32 бојеве главе, које готово гарантују превазилажење противракетног система. Северној Кореји, која већ лансира сателите на свемирским ракетама, биће потребно пет до седам година рада да развија такву ракету.
Поврх тога, уз распоређивање ТХААД-а у Кореји и потенцијално у Јапану, распоређивање других система противракетне одбране на мору и копну ће вероватно гурнути Северну Кореју ка напреднијим мерама, као што је развој ракета на чврсто гориво.
Извор: Wебтрибуне.рс
