Око откупне цене малине у Србији се расправља сваког лета. Ове године, произвођачи тврде, има више разлога за сумњу да постоји монопол и злоупотреба цене на откупном тржишту, иако до сада није рађена озбиљнија анализа како су хладњачари и откупљивачи у Србији концентрисани и има ли злоупотребе доминантног положаја.
Српски малинари у најмању руку су очајни. Парадоксално, хладњачари им нуде упола мању цену него прошле године, иако је род малина много мањи него 2016.
Годишње се у Србији произведе и ускладишти око 80.000 тона овог воћа, што чини скоро трећину укупне светске производње.
Ову сезону обележила је светска несташица малине – у Америци је овогодишња производња нижа за 20 одсто, а у Пољској чак за 50. Међутим, проблем са ценом изгледа да има само српска малина. На светском тржишту цена последњих двадесет година варира само пет одсто горе-доле, а у Србији је пала за чак 50 одсто.
Аконтна цена српске малине тренутно је – у најбољем случају – 120 динара по килограму, а произвођачи тврде да их килограм у производњи кошта више од тога, те да би минимална аконтна цена требало да буде 200 динара, односно 220, колико је просечна цена сорте „гриз“. И, поврх свега, 95 одсто домаће малине се извози.
Нешто сналажљивије земље такве ситуације решавају другачије. Пољска јабука је преживела руски ембарго. Пошто је готово свака друга јабука из извоза завршавала на руском тржишту, сектор производње јабука задобио је тада најјачи ударац. Опао је извоз, остало је много залиха, што је заједно довело и до пада цена. Али Пољаци су се одмах бацили на посао, покренувши кампању за спас домаћих воћара.
Од хештегова на друштвеним мрежама, грађана и политичара на фотографијама са јабукама у рукама, преко бесплатног дељења на трговима, до деце која јабуке једу у школи за ужину – тек, годишња потрошња тог воћа порасла је са 16 на 18 килограма по становнику. Иако се још увек пуном паром ради на решавању тржишне кризе, Пољаци су већ предузели низ мера – извозне аранжмане са Јорданом и испитивање терена у Кини, коришћење новца из европских фондова за аграр и фокус на закуп, уместо продаје обрадивог земљишта.
Можда би ваљало да и српска малина, по угледу на пољску јабуку, покуша да спас за почетак пронађе у рукама домаћих купаца.
Извор: Тишина Портал Слободне Србије
