После тридесет година заташкавања и владиног прикривања, једна мајка из Арканзаса тужи једанаест федералних и државних агенција.
Брза интернет претрага Линде Ајвс избацује интригантни е-мејл.
“Ја никада нисам тврдила никакву директну везу између Клинтонових и убиства мог сина,“ почиње овај е-мејл. “Међутим, њихови отисци су свуда по случају.“
Садржај е-мејла Ајвсове је далеко експлозивнији од било чега што можете наћи у Подеста фајловима или процурелим документима ДНЦ-а. Али Ајвсова није хакер или ДНЦ службеник. И она дефинитивно није руски агент.
Линда Ајвс је мајка из Арканзаса која тужи владу САД-а. Ако успе, њена тужба ће окончати 30-годишњу ноћну мору – и вероватно ће уплитати неколико агенција са по три слова за умешаност у огромном заташкавању.
Кевин, Линдин 17-годишњи син убијен је у августу 1987. године, али његове убице никада нису изведене пред лице правде.
Неколико истрага је забрљано. Докази и документи који се односе на тај случај су нестали. Сведоци су умрли пре него што су могли да сведоче. Бројни захтеви слободе информација ФБИ-у, ЦИА-и, Одељењу за правосуђе и другим агенцијама су сажвакала и испљунула некооперативна бирократија.
После скоро тридесет година заташкавања и владиног прикривања, Линда Ајвс тужи једанаест федералних и државних агенција за “потпуне и нередиговане извештаје“ који би могли расветлити ко је убио њеног сина.
Како њена тужба каже:
“Тужилац верује да је једини разлог зашто није добила адекватне одговоре (на њене захтеве о слободи приступа информацијама) је тај да би адекватни одговори показали злочине почињене од стране државних функционера и да би разоткрили њих и владине агенције тужбама за одштету.
Тужилац ће доказати да је дошло до масовног заташкавања од стране федералних, државних и окружних функционера.“
Поднешена 24. августа 2016. године, 29 година од дана када је њен син убијен, њена тужба тренутно скупља прашину на судијином столу.
Састанак суда је заказан за крај новембра 2017. године, али предлог за одбацивање који је поднела влада, чека дуже од шест месеци.
Ајвсова никада није ово нерешено убиство њеног сина начинила осветом против Клинтонових. Она је више пута изјавила да је њен једини циљ да се идентификују убице њеног сина.
Ипак, 1996. године, браниоц Клинтонове Беле куће, Марк Фабиани, оптужио је Ајвсову за ширење “теорија завере и инсинуација“ о Клинтону – епизода која је детаљно наведена у тужби Ајвсове.
Иако није окривљен у овом предмету, име Била Клинтона се појављује у више наврата у тужби Ајвсове.
“Већина јавности и даље не разуме да је убиство у политици стварно“
Ајвсова сада позива интернет за помоћ – мада остаје да се види да ли ће случај њеног сина моћи да привуче толико пажње колико и мистерија око Сета Рича, ДНЦ службеника који је убијен у близини свог дома 10. јула 2016. године.
“Већина јавности и даље не разуме да је убиство у политици стварно,“ написала је Ајвсова на популарној интернет огласној табли 4цхан. “Породици Сета Рича: Жао мије због вашег губитка. Прошла сам кроз то и знам ваш бол и фрустрацију. Не знам шта се догодило Сету, али знам шта се догодило мом сину и знам да правда никада није дошла.“
Ајвсова је додала:
“Пустила сам истражитеље овог случаја да раде свој посао. Веровала сам у њихову стручност, искуство и мотиве. Тек неколико година касније сам сазнала да су ти исти људи који су били тако љубазни према мени, који су ме подржавали и умиривали ме, да су они заправо умешани у прикривање убиства мог сина.
Говорили су ми изнова и изнова да не радим ништа нити да говорим ишта јавно да не би наштетила случају. Дакле, чак и када ми је моја интуиција говорила да нешто није како треба, држала сам свој језик за зубима.
Бојим се да бисте и ви могли бити жртве истих манипулативних тактика које су користили на мени.“
Његово име је било Кевин Ајвс
23. августа 1987. године, два тинејџера су избодена и претучена до смрти у мирном предграђу Литтле Роцк у Арканзасу. Постављени раме уз раме на оближњој прузи, њихова тела су касније осакаћена Унион Пацифиц возом.
Истражитељи су првобитно смрти Кевина Ајвса (17) и Дона Хенрија (16) прогласили несрећом. Патолог коме је додељен овај случај, Фахми Малак, закључио је да су два дечака попушила превише марихуане и заспали на шинама.
Према Малаковим речима, Кевин и Дон су били у тако дубоком сну изазваним марихуаном да нису били у стању да чују да им се приближава воз – нити његову сирену.
Након масовне јавне пометње – углавном захваљујући труду Линде Ајвс – позвана је порота да истражи случај. Тела двојице дечака су ексхумирана и спроведена је нова аутопсија, која је открила да су Кевин и Дон избодени и претучени пре стављања на шине.
Порота је закључила да је аутопсија коју је извришио Малак била потпуно лажна.
Кевин и Дон су убијени.
Како су огорчени грађани и новинске редакције позивали на смену Фахмија Малака, тадашњи гувернер Арканзаса Бил Клинтон је бранио осрамоћеног патолога (Малакова медицински прекршај је био резултат “стреса,“ како каже Клинтон), па чак и препоручио да добије повишицу од 41 одсто.
И док је Линда Ајвс неуморно радила на томе да убице њеног сина доведе пред лице правде, Клинтон се спремао да постане следећи председник САД-а.
Пре покретања своје председничке кампање, Клинтон је учествовао у преговорима да креира нову позицију за Малака у Одељењу за здравство у Арканзасу – упркос томе што је тамо влада увела забрану запошљавања.
Прича о “дечацима на прузи“ (популаризован делимично истоименом књигом, коју је написала уредница Аркансас Тимес-а Мара Леверит), сматра се да је повезана са масовном операцијом кријумчарења дроге са седиштем у Мени у Арканзасу, а која је повезана са ЦИА-ом.
Ајвсова верује да је њен син убијен јер налетео на испоруку дроге – и да 30-годишње заташкавање укључује највише нивое власти.
“Ваша влада држи своју ногу на некоме“
Линда Ајвс тужи скоро све велике америчке словне агенције – ЦИА, ДЕА, ДХС, ДИА и ФБИ – као и Министарство правде, Стејт департмент, државу Арканзас, државну полицију у Арканзансу и Одљење шерифа у округу Салине.
Њена тужба захтева потпуну усклађеност са захтевима о слободи приступа информацијама (ФОИ), као и “потпуно нередиговане“ документе који су релевантни за нерешено убиство њеног сина:
“Оптужене агенције су спровеле истраге о смрти сина тужитељке. Тужитељка је поднела захтеве о слободи приступа информацијама оптуженим агенцијама и добила је неадекватне одговоре тако што или није било одговора или су оговори било високо редиговани.
Према речима Маре Леверит из Аркансас Тимес-а, верује се да ФБИ има 17.000 докумената који се односе на убиство Кевина Ајвса. Међутим, само тешко (или у многим случајевима, потпуно) редиговани документи релевантни за случај су пуштени у јавност.
Ајвсова сматра да је разлог што федералне и државне агенције редигују или ускраћују информације о смрти њеног сина тај што би испуњење њених ФОИ захтева изложило владу кривичној одговорности.
Како њена тужба тврди: “Тужитељка верује да је једини разлог зашто није добила адекватне одговоре тај што би адекватни одговори показали злочине почињене од стране државних функционера и што би изложили њих и владине агенције тужбама за одштету. Тужитељка ће доказати да је дошло до масовног заташкавања од стране федералних, државних и окружних функционера.“
Упркос дугим одлагањима и штампарским грешкама, барем једно од ФОИ писама Линде Ајвс је пружило резултате.
Како Луис детаљно наводи у свом одговору на владин предлог о одбацивању, Ајвсовој су на крају послати документи – али су они били из агенције коју она никада није молила за информација, а сами документи нису имали везе са њеним сином:
ФБИ је задржао на хиљаде докумената који се односе на случај њеног сина – али је Ајвсова барем била у могућности да прегледа документе Стејт департмента о Паблу Ескобару?
Клинтонова веза
Када је Стив Кокс, који био стручњак криминалистичке лабораторије за трагове, пронашао је резове на мајицама оба дечака, и желео је да обави додатна тестирања да утврди да ли се резови на мајицама поклапају са било којим ранама на телима дечака.
Кокс је добио допис од привремених директора у ком се наводи да се никаква додатна тестирања неће спроводити, јер криминалистичка лабораторија “подржава Малакову пресуду.“
Ова информација је дошла из Коксовог сведочења пред поротом. У ствари, Кокс је напустио државну криминалистичу лабораторију у Арканзасу и одселио се из државе. Не верујем да би привремени директори криминалистичке лабораторије донели одлуку да спрече Кокса у томе да обавља свој посао без наређења одозго. Једина особа којој су они одговарали је био Бил Клинтон.
Мој план никада није био да “средим“ Била Клинтона – једине особе које сам ја заинтересована да “средим“ су убице мог сина. Исто тако, ја не могу игнорисати очигледне везе које он има са случајем.
Бил Клинтон није оптужени у случају Ајвосове – али његово име се у њеној тужби појављује у више наврата.
Тужба Ајвсове тврди да је Клинтон био блиско повезан са ЦИА операцијама кријумчарења дроге у Арканзасу, помагао прање новца од дроге и добијао део профита.
Истраживањем хрпе докумената који се односе на њен случај, тешко је одбацити тврдњу Ајвсове да она “може доказати да је дошло до масовног заташкавања од стране федералних, државних и окружних функционера.“
Али зачуђујуће, чак и са Клинтоновим отисцима на наводном заташкавању, њена тужба није добила никакву значајну медијску пажњу изван Арканзаса.
Линда је посегнула за WикиЛеакс-ом, Јудициал Wатцх, па чак 4цхан, како би јој помогли да коначно закључи нерешено убиство њеног сина.
Након тридесет година, Ајвсова би коначно могла видети своју тужбу пред судом и правду за свог сина, али вероватно само ако постоји довољно свести јавности и притиска на судство.
Извор: Wебтрибуне.рс
