Свет

БАЛКАНСКО ПРОКЛЕТСТВО НЕПРИПАДАЊА Зашто је регион и даље простор за СУКОБЉАВАЊЕ АМЕРИКЕ И РУСИЈЕ

Најновија тура пригодног политичког сукобљавања две традиционално најјаче светске силе потврђује нека стара, али релативно деликатна сазнања о позицијама Западног Балкана у таквом ширем и сигурно ризичном контексту.

 

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Највеће светске силе и даље налазе простор за конфронтацију на Западном Балкану – судећи према изјави коју је амерички потпредседник Мајк Пенс дао прошле недеље у Црној Гори. Наравно, реч је о традиционално најосетљивијој релацији САД-Русија, али питање је како се односи између те две земље реално преламају на младим државама насталим из СФР Југославије пре четврт деценије.

– Русија наставља да силом исцртава нове границе на Западном Балкану и чини све да дестабилизује регион, да поткопа демократију, међусобно вас подели и раздвоји од Европе – рекао је Пенс у Подгорици.

ХРВАТСКИ ЦАРИНСКИ РАТ НА МИГ БРИСЕЛА?! Хоће по сваку цену да удаље Србију од Русије, Кине и Турске!

Занимљиво је притом да су се последњем исцртавању нових граница у региону – оних за независност Косова – успротивили управо Руси. Али, мимо тог случаја, Мајк Пенс очигледно је циљао на политички утицај који Русија остварује на Србију, а какав жели да макар делимично реализује и у Црној Гори. Питање је, међутим, колико је ту посреди вишак реторике с обзиром на прилику: Американац је говорио на скупу западнобалканских чланица НАТО, уз присуство представника државних врхова осталих земаља региона. Осим тога, то се догодило на трагу најновијих санкција за Русију, а које је амерички Конгрес увео крајем јула.

САД повлачи прве потезе, Русија одговара

Такође, остаје дилема о реално оцењеној улози и понашању Русије на Балкану и, с друге стране, о позицији САД у истом делу Европе. Поразговарали смо о томе с двојицом угледних политичких аналитичара који дуже време разматрају међународне прилике у контексту њихових регионалних одјека. Томислав Јакић, коментатор из Хрватске с великим искуством, првенствено је мишљења да се споменути регион све очигледније претвара у још једно од експерименталних подручја Сједињених Држава и Руске Федерације. Уз напомену да све иде у прилог закључку да Русија увек реагује, док Американци повлаче прве потезе.

– Јер, сетите се само како је и зашто Путин одустао од пројекта Јужни ток који је и земљама региона требало да омогући несметано снабдевање енергијом. Додајте томе очигледни амерички притисак на Европску унију, конкретно на Немачку, да одустане од пројекта Северни ток 2 који би додатно обезбедио потребе за енергентима већем делу западне Европе, и биће јасно да Русија углавном само одговара – тумачи Јакић, додајући да не би требало наседати на приче о традиционалним пријатељствима или о вековним непријатељима, јер велике силе воде политику коју диктирају само њихови интереси – како САД, тако и Русија.

„Питање је само начина“, сматра Јакић, „и степена агресивности. На малим је земљама да примарно задовоље своје интересе и да учине све како не би постале објекат сукобљавања великих.“ Али управо је Хрватска, према мишљењу Томислава Јакића, беспоговорним сврставањем уз Вашингтон створила идеалне услове да кад-тад дође под удар руских противмера.

– И још нешто: Трамп никако не успева да постигне јединство унутар сопствене администрације, па југоисточна Европа постаје све израженије подручје не само америчко-руске конфронтације, већ и америчко-америчке, око спољне политике САД – каже Јакић.

Боље свет процедура, него свет популизма

Босанско-херцеговачки политиколог Нерзук Ћурак сматра, пак, да би за све државе Западног Балкана најбоље било да негују добре односе с обе велесиле.

– Али, у стварности међународних релација, нажалост, то очигледно није могуће. Доказ је Србија која се само заварава да може да одржава политику еквидистанце, е да би тако заштитила свој интерес. Но морам рећи да у контексту вредности либералне демократије сматрам да је за овдашње земље боља припадност свету процедура, него популизма какав негују Русија или нпр. Турска. Утолико нам је трансатлантска заједница паметнија регионална опција – уверен је Ћурак.

– То се односи и на моменат најгоре досадашње администрације САД, ове Трампове, најгоре у ваљда сваком смислу. Али не заборавимо да је САД кључни актер дејтонског мировног уговора и да још има велику одговорност за мир у БиХ и региону, иако се нисмо затим у развоју помакли много даље од самог мира“, наставља наш саговорник из Сарајева, процењујући да би земље региона требало да окончају тзв. проклетство неприпадања.

– Пут на Запад не би никако смео да се заврши с Црном Гором, јер ће регион тако остати поље за поткусуривање у интересу неких од већ споменутих политика – закључује Нерзук Ћурак.

Извор: deutsche welle