Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић упутила је данас честитку поводом Дана победе и Дана хрватских бранитеља свим хрватским држављанима у домовини и исељеништву, а посебно свим хрватским бранитељима и учесницима „Олује“, наводећи да је 5. свгуст 1995. један од најважнијих дана у хрватској историји.
У Хрватској и Србији обележава се 22. годишњица од војно-полицијске акције Олуја, коју званични Загреб обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, док се у Србији 4. и 5. август обележавају комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.
Китаровић је честитки подсећа да је пети август 1995. „дан када смо под вођством нашега првог председника Фрање Туђмана блиставом војном победом окрунили своју вишевековну борбу за националну слободу и државну независност, потврдили свој међународни положај и осигурали демократски развој нашем друштву“.
МРЖЊА И ДАЉЕ ОСТАЈЕ: Положај Срба гори од уласка Хрватске у Европску унију
Како је навела, пред Хрватском је сада велики задатак привредне, демографске и моралне обнове друштва, а она је, како каже, уверена да у Хрватској има снаге, одлучности и знања за успех у том задатку, „као што смо били успешни у ослобађању наше једине и драге Хрватске“.
За Србију војна операција Олуја је најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које су се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ, а у којем су око 62 одсто жртава били цивили.
Акција хрватске војске за циљ је имала заправо исељавање целокупног становништва српске националности, а након протеривања забележена су паљења, пљацке и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своје домове.
Број избеглих Срба различито се процењује – хрватски извори имају податак о 90.000 људи, УН о 150.000, а српски о најмање 250.000.
За злочине почињене у току „Олује“ у Хрватској нико није кривично одговарао.
Извор: Tanjug
