Поводом навода Драгана Ђиласа да му се прети хапшењем власник ТВ Пинк Жељко Митровић упутио му је отворено писмо које преносимо у целости
Драги Ђики,
Како ти дуго ниста неписах, а и надахнут сам ових дана исчитавањем парадоксалних глупости које изговараш без имало стида и срама, реших да напишем причу о теби и мени, али и о људима и догађајима који треба да нас подсете ко смо, шта смо, одакле смо и где идемо.
Не знам по жанру да ли бих ову причу сврстао у комедију или трагедију, али свакако представља парадоксално сагледавање твојих страхова који без икакве сумње израстају управо из онога шта си и какав заправо јеси у овој твојој савременој неромансираној драмској превари.
А плашити се сопственог кукавичлука, драги Ђики, не сме бити одлика ни наше, а ни будућих генерација.
И данас драги Ђики ти и даље Србију гледаш у ретровизуру пролошти и не пада ти напамет да Србија више није брлог и ћумез из твог времена препун маркетиншке корупције чији си апсолутни господар био скоро пуне две деценије али и скривених,тајних и црних дилова чији си ти творац и родоначелник а по чему ће те сигурно памтити генерације неких нових и пристојнијих људи.
То што сам те последњи пут слушао уживо у Бокељки на Вучићевом канабету пре тачно три године где јефтино нудиш себе и своје услуге мени лично је било мучно, али разумем да човеков инстикт за преживљавање понекад надвлада самопоштовање и минимум дигнитета који би ти као вероватно најлошији градоначелник у историји Србије требало бар у траговима да поседујеш!
Данас прочитах како тврдиш и потврђујеш да ти неко прети хапшењем уколико будеш кандидат за градоначелника.
Срам те било и да поновим срам те било срамота једна лажовска, кажи мени ко ти прети и ја ћу то емитовати 100 пута под условом да је истина и да није још једна твоја патолошка старовременска измишљотина.
Па ти си без икаквог стида и срама поменуо хапшења која си ти лично спроводио на недужним докторима зарад политичког интереса и уцене од стране ЛДП- а зарад усвајања градског буџета.
Не бих ти ово ни писао да нисам бесан што се због твог грамзивог и бахатог односа према људима данас лекари још увек боре за живот професора Милинића кога си ти, барабо једна тапкарошка,невиног стрпао у затвор и када је ослобођен онда сте га поново малтретирали на поновљеном суђењу на коме је човек добио мождани удар!
Срам те било и надам се да ће бар грижа савести икада прорадити у том твом малом мржњом задојеном свету.
Па ти си тај који је пљачкао и државу и град и сваку фамилију и сваког појединца понаособ, ти си тај који никада није имао ни политику ни идеологију, ти си тај који је наместао тендере и крао грађане на изградњи мостова, ти си тај који није приметио да је Србија у међувремену постала пристојна земља која це врло брзо бити чланица ЕУ , која се више не стиди пред међународном заједницом, која више нема проблема са буџетом, која подиже и плате и пензије, која не краде грађане на обарању курса динара, која је спустила стопу незапослености која је решила спољнотрговински дебаланс, која инвестира у себе и своје грађане, која је подједнако поштована и у Америци и Русији и Кини и Немачкој и Турској али и у Албинији и Босни.
То су све само пре пет година за тебе били пусти снови, а данас су реалност и то те и чини нервозним, па измисљаш јефтино шибицарски некаква хапшења!
Драги Ђики, па ти не само да си одувек био политички дилетант и лажов већ си у међувремену толико зарђао да си схватио да у реалном тржишном бизнису не мозеш да се снађес и да ти је политика једини спас.
Али није драги Ђики политика више оно, како сте је ти и твоја грамзива хорда спроводили,платформа за корупцију и лоповлуке преко државних банака и фондова што је Србију за длаку одвело у банкрот.
И поред тога што смо генерација и што смо некако заједно кренули, ни ти ни ја нисмо више клинци без обавеза без деце и без одговорности.
Превише година имамо да би расправљали да ли је плаво стварно плаво или црвено можда наранџасто, али оно што мене забрињава то је што понеки Срби понекад више воле своје болести него своје лекаре.
Зато драги Ђики, ја знам да си решен да играш док год музика свира али за твоју игру је музика стала још пре много година, а такође знам да ћеш копати и рукама и ноктима да се докопаш градске касе.
И на крају драги Ђики постоје људи који овај мали народ чине великим али такође постоје и људи као што си ти који овај народ чине мањим него што он заправо јесте!
Жељко Митровић
Крај првог дела
Извор: пинк.рс/информер.рс
