Снимак са завичајног дружења Хрвата из Босанске Посавине који живе и раде у Швајцарској изазвао је прави рат на друштвеним мрежама.
Организатори Личке вечери која је одржана у Золикону (предграђу Цириха) 18. новембра ове године (на дан пада Вуковара), након „минуте ћутања за погинуле бранитеље Вуковара и Шкабрње“ и неколико говора на ту тему, кренули су корак даље, па су весеље зачинили песмом. И то не било којом, већ певача Баје Малог Книнџе (51), пише Слободна Далмација.
– Било је то на нашој осамнаестој по реду Личкој вечери, где је било 220 људи, певао је наш домаћи састав „Личке дрвосјече“, а не неки извођачи из Србије и Босне, као што зна да буде на неким другим хрватским вечерима. Наш гост је био и професор историје и филозофије др Јосип Јурчевић и онда је након поноћи отпевана та Бајина песма. Ја лично, а мислим и већина присутних, није знала ко је певач и аутор песме „Појачај и жене и пиће“. Песма по садржају није четничка, није увредљива и једноставно сам се шокирао коментарима након што се то сазнало. Ево, ја први преко интернета слушам Радио Бановину и ту песму сам више пута чуо на том радију и ко је мислио да је та песма спорна, а поготово да јој је аутор и извођач ноторни четник. Верујте, ја први никад нисам чуо за Бају Малог Книнџу, али сам више пута чуо ту песму. Нико није хтео било кога да увреди, а да смо знали то што сада знамо, ова песма не би била извођена на Личкој вечери, која је традиционална и на којој се, верујте, негују односи с домовином и јако вреднује Домовински рат и све оно што је хрватски народ дао за своју слободу – рекао је Милан Бобинац, један од двојице организатора Личке вечери.
Иван Ивић, који већ шеснаест година води портал Хрвати.цх који се бави проблематиком 80.000 Хрвата у Швајцарској, писао је о оваквим догађајима.
– Заступам тврдњу да се у дијаспори, на разним забавама, слуша већином музика наших суседа (Срба). Посебно је то видљиво у Швајцарској. То је разумљиво из више разлога. Већину хрватског корпуса у Швајцарској чине Хрвати Босанске Посавине и средње Босне (по његовој слободној процени око 70 одсто). Они су одрасли у таквом окружењу где се слушала та врста музике, и данас је тешко очекивати да се они могу тога одрећи. Њихове завичајне феште зато обилују хитовима српских и бошњачких певача. Али, није пуно боље ни на осталим фештама, а тих „цајки“ нису поштеђене ни забавне вечери хрватских католичких мисија – почиње причу Ивић.
– У мом тексту сам навео да је на једној таквој фешти било око 70 посто таквих песама. Редовно обилазим та славља и прихватио сам њихов избор, тј. не смета ми што људи то слушају, нити ми смета кад организатори позову неког певача на пример из БиХ или Србије на ту њихову завичајну вечеру. Разлог је једноставан – знатно су јефтинији – говори за Слободну Далмацију Ивић, маркетиншки стручњак који се деценијама бави новинарством, иначе Истранин који је оженио Херцеговку.
– Недавно је, почетком новембра, одржавана једна таква фешта једне завичајног удружења Босанске Посавине. Мој снимак са те феште проширио се друштвеним мрежама и изазвао је прави мали рат. С једне стране су били тобоже велики Хрвати који су претили да ће забранити да се такве феште организују под хрватском заставом, а са друге стране јадна чељад Босанске Посавине која се једноставно на тој фешти желела да се провесели међу својима – закључује Ивић.
Иначе, ово је песма која је толико изиритирала Хрвате у Швајцарској:
Извор: Ало.рс
