Божићна пшеница један је од најлепших празничних украса, а сеје на празник Свете Варваре 17. децембра или Светог Николе 19. децембра. Пшеница симболише плодну надолазећу годину, добре усеве и нови живот.
Рођење Исуса Христа је празник који се прославља са породицом у дому, као и одласком на црквена богослужења. Уз све обичаје, окупљање целе породице око богате трпезе је централни догађај.
Обавезно се пали кандило и ломи се чесница. Али, на столу је још један од великих симбола најрадоснијег хришћанског празника – божићно жито.
У многим изворима спомињу се два датума као погодна за сејање божићне пшенице – један је празник Светог Николе, 19. децембра, а други дан Свете Варваре – 17. децембра. Код католика 13. децембра, божићна пшеница се сеје на дан Свете Луције.
Сетва пшенице на дан Свете Варваре повезује се са обичајем кувања „варице“ од разних житарица, на тај дан, јела које се једе следећег дана. У „варици“ се кувају кукуруз, пшеница, пасуљ, грашак – углавном зрнасти плодови, који се кувају на лаганој ватри. Јело се, такође, зове и „савица“, јер се једе сутрадан, на празник преподобног Саве освећеног.
Без обзира на то да ли ћете се одлучити да посејете жито на један или други празник, важно је да до Божића жито буде бујно и зелено.
За сетву вам је потребна шака пшенице и тањир или посуда у коју ћете је посејати.
У плитку посуду ставите земљу, па на њу поређајте пшеницу, која је стајала у води преко ноћи. Одозго прекријте зрна са још мало земље, коју ћете свакодневно квасити, односно прскати водом на собној температури.
Пшенична зрна се могу ставити и без земље. Само се распореде по дну посуде, тако да је у потпуности прекрију.
Остави се до ивице бар 1 цм, јер ће се пшеница ницањем раширити. Заливати умерено. Најбоље је само прскати водом једном до два пута дневно. Може се у средини посуде оставити простор у који ће доћи свећа. Узети плитки тањир по жељи, у средину ставити мању чашу (за ракију). Насути зрна пшенице око чаше до ивице тањира.
Како посадити пшеничну траву (САВЕТИ)
Пшеницу коју сте посејали можете прекрити памучном тканином натопљеном водом. Ставља се преко, да би зрна равномерно бубрила и да би добијала довољну количину влаге за то. Када се појаве прве клице, тканину треба склонити да би пшеница несметано ницала.
Пре него што се стави на сто, жито се ошиша маказама да буде равно, јер ретко кад само израсте равномерно. На Бадњи дан ставите свећу у средину, а жито по средини вежите црвеном машном или траком у виду тробојке (заставе).
Добро је пшеницу натопити у воду два дана раније да исклија. Зрна се замотају у мокру крпу и оставе дан или два да набубре и пусте клице. Ако закасните, само стравите на топлије и добро осветљено место да брже израсте. Слободно можете ошишани део жита употребити за јело, на пример, да декоришете салату. Исклијано жито је веома здраво и користи се у исхрани.
Пшеница не треба да стоји на јако топлом месту, близу радијатора или пећи. Више јој одговара да спорије расте на собној или нижој температури. Не треба ставити превише пшенице, да не би израсло превише густо. Довољан је један ред зрна. Не заливати претерано, боље је често прскати, односно орошавати. У тањиру се не сме задржавати превише воде.
Извор: Kurir.rs/Kakopedija/Lepaisrećna
