Добар је знак што већина чланица УН није дозволила да их Трамп уцењује, пише немачка штампа о гласању у Генералној скупштини.
Тиме међународна заједница показује да неће да дозволи баш све „националисти из Беле куће“, преноси „Дојче веле“.
Генерална скупштина Уједињених нација је убедљивом већином изгласала резолуцију којом се америчка администрација индиректно позива да повуче одлуку о признању Јерусалима као главног града Израела. Међу 128 држава које су биле за нашле су се четири сталне чланице Савета безбедности, Кина, Русија, Француска и Велика Британија, али и Немачка, Србија, Словенија, Македонија, Црна Гора, Албанија… Против је, осим САД и Израела, гласало још седам земаља, 35 их је било уздржано, а 21 није учествовала.
У резолуцији се изражава „дубоко жаљење“ због „најновије одлуке у погледу статуса Јерусалима“, али се не помињу експлицитно Вашингтон или Доналд Трамп. Коначни статус града треба одредити у складу са досадашњим резолуцијама УН, пише даље. Одлука Беле куће с почетка децембра изазвала је немире на Блиском истоку те сукобе између Палестинаца и израелских снага безбедности.
Пре гласања је Трамп посегнуо за „отвореном уценом“, пише у коментару на порталу Шпигла – претио је свим државама које би гласале за резолуцију укидањем финансијске помоћи САД због „незахвалности“.
„Вероватно Трамп, као и много пута до сада, неће прећи са речи на дела. Надајмо се. (…) На послетку Трампу треба подршка Конгреса да би трајно смањио помоћ иностранству. Барем у Сенату још седи довољно искусних стручњака за спољну политику који знају да тај новац није милостиња већ један од алата политике.“
Добар је знак што већина чланица УН није дозволила да их Трамп уцењује, коментарише Франкфуртер рундшау.
„Тиме међународна заједница показује да неће да дозволи баш све националисти из Беле куће.“
„Трамп попут пркосног детета тражи освету за резолуцију Генералне скупштине УН“, пише Ноје оснабрикер цајтунг.
„Могуће да је као тајкун тржишта некретнина Трамп долазио до успеха застрашивањем и претњама. Но такав наступ је недостојан шефа једне западне државе, поготово када је усмерен против савезника САД. Ко без договора солира у дипломатији не треба касније да се чуди што чак ни пријатељи не желе да подрже његове одлуке.“
Минхенски Зидојче цајтунг бележи: „Могуће да ово бусање оставља утисак на владе пар држава. Али по коју цену? Прво је Трамп донео спорну одлуку, а сада прети својим критичарима, уместо да тражи савезнике, можда и да неке придобије додатном финансијском помоћи. САД изгледају као силеџија из осмог разреда који у школском дворишту држи песницу под носом првацима.“
„Конфликт се не може решити декретом већ само преговорима“, пише Зексише цајтунг. „То што је израелска влада протеклих година политиком изградње насеља стварала свршене чинове не производи правни основ. Стални удари на међународно право остају оно што су и до сада били: неправда.“
Келнски Штат анцајгер такође је оштар: „Трампове аутократске склоности су исконске, опасне и трајне. Оне су огромна опасност за либералну демократију у САД. Њихове институције још опстају, али перманентни напади су већ оставили трага. Трамп верује у оно што прича. Ради оно што је обећао својим конзервативним присталицама. Ко пред тиме затвара очи чини то на сопствену одговорност. Није питање хоће ли председник на крају пропасти са том политиком. Питање је колико ће штете нанети док не заврши свој мандат.“
Извор: Дојче веле
