„ОМИЉЕНА КОД МАФИЈЕ И ТЕРОРИСТА“ Свет Хрвате види као ПОТПАЉИВАЧЕ РАТОВА, а рејтинг Србије је изненађење

„Индекс добре земље“ у обзир узима 35 критеријума, а рачуна се у сарадњи са УН, Светском банком и осталим међународним организацијама.

Приличан пад на овој листи доживела је Велика Британија, која је пала за четири места, и сада се налази на осмом (укупно се на листи налазе 163 државе), а све због неконтролисане продаје оружја оним земљама које распирују крваве сукобе (најчешће је то Саудијска Арабија). На листи је лоше прошла и Хрватска, чиме су се тамошњи медији детаљно бавили

Креатор „Индекса добре земље“ је Британац Сајмон Анхолт, бивши запослени хрватске владе, која га је 2003. године ангажовала како би са те земље „скинуо љагу колаборације с нацистима и крвавих ратова деведесетих“. Анхолт је, заправо, први човек који се још 1996. досетио веома исплативог концепта – брендирања држава. Због чега је Анхолт својом оценом „завио у црно“ бивше послодавце?

Према Анхолтовим речима, разлог за то је што „Хрватска не мари превише где ће извозити своје оружје“. Наиме, Хрватска је у одељку „међународни мир и безбедност“ заузела 146. место од укупно 163 државе. Тако је уобичајена појава да најгори џихадисти по Сирији и Ираку на својим раменима носе хрватске пушке. Само од почетка рата у Сирији Хрватска је на диловању оружја зарадила огромних 160 милиона евра, о чему су писали бројни хрватски медији.

Истовремено светске новинарске истраживачке мреже, попут БИРН-а, годинама уредно доказују да се трговина оружјем, и то врло вероватно илегална, у индустријским размерама одвија прометним правцима преко Хрватске. О летовима с оружјем за Сирију и Ирак с Крка и из Загреба редовно су писали и истраживачки новинари „24сата“ и „Еxпресса“.

Хрватска је тако оцењена као део проблема у свету растрганом ратовима. А ратови, барем то Хрватска зна, производе избеглице. Очито због неодговорног извоза оружја у ратне сукобе и то најгорим терористичким групама, Хрватска је оцењена као једна од земаља с најгорим утицајем на повећање броја избеглица. Наводно је омиљена и код терориста и код криминалаца, како је истакао „Еxпресс“.

Ипак, Хрвати су се показали далеко бољим у другим областима, попут науке и технологије, културе, екологије, просперитета и једнакости, те је у укупном скору заузела чак и високо 36. место.

Где је Србија?

Наша земља се у „Индексу добре земље“ такође добро котира, заузимајући 45. место. Србија је 28. по доприносу свету у области науке и технологије, 33. по култури, а чак шеста од 163 државе када је реч о просперитету и једнакости. Оно у чему смо лоши јесу здравље и општа добробит, где смо 106, екологија где смо на поражавајућем 132. месту, док смо у области међународног мира и безбедности на 84. позицији.

У региону, као и по много чему, прва на листи је Словенија (32. место), Хрватска је на поменутом 36, а Србија на 45. месту, док су Македонија на 46. позицији, БиХ на 61, а Црна Гора на 71. месту.

Најбољих 10 и најгорих десет

На самом врху листе налазе се:

1. Холандија

2. Швајцарска

3. Данска

4. Финска

5. Немачка

6. Шведска

7. Ирска

8. Велика Британија

9. Аустрија

10. Норвешка

…док су на зачељу:

163. Авганистан

162. Либија

161. Ирак

160. Јемен

159. Чад

158. Мауританија

157. Мали

156. Ангола

155. Сирија

154. Екваторијална Гвинеја

Где су велике силе?

„Индекс добре земље“ показао је да највеће силе на свету не доприносе човечанству онолико колико би неко можда помислио. Тако се САД налазе тек на 25. позицији, Русија је на 65. месту, док је Кина на 76.

Извор: Blic.rs