Недавно је откривено да 59. медицинско крило молекуларне биологије америчких вазухопловних снага сакупља посебно руске РНК и узорке везивног ткива, подстичући страхове у Русији о могућем специфичном етничком програму биолошког оружја под директивом САД-а.
Чланак “ТелеСУР-а”, под називом “Страхови од етничке бомбе“ наводи следеће:
“Русија је изразила забринутост због покушаја америчке војске да прикупи ДНК узорке од Руса, истичући потенцијалну употребу таквих биолошких узорака у сврху стварања новог оружја за генетско ратовање.“
“Америчко ваздухопловство је покушало да умири забринутости Кремља наглашавајући да се би се узорци користили само за такозване “истраживачке“ сврхе, а не за биотероризам.“
“Портпарол америчког вазухопловства за образовање и обуку, капетан Бу Дауни, рекао је да је његов центар наусмично изабрао руски народ као извор генетског материјала у току његовог тренутног истраживања мишићно-скелетног система.“
“Међутим, употреба руских узорака ткива у студији УСАФ-а је подстакла дуготрајну сумњу да Пентагон и даље гаји наде да ће развити наводно “биолошко оружје“ циљајући конкретно Русе.“
И руски председник Владимир Путин је поводом овога издао следеће саопштење:
“Да ли знате да се биолошки материјал прикупља широм земље, од различитих етничких група и људи који живе у различитим географским регионима Руске Федерације? Питање је– зашто се то ради? Ја бих рекао да се то обавља професионално и са намером.“
Иако америчка војска покушава да избрише идеју да се истражује било какаво биолошко оружје за етнички напад, идеја о таквом оружју уопште није невероватна.
У извештају нео-конзервативног Пројекта за нови амерички век (ПНАЦ) из 2000. године, под насловом “Обнова америчке одбране“, наводи се:
“Пролиферација балистичких и крстарећих ракета и ваздушних возила дугог домета без посаде (УАВ) ће много олакшати пројектоване војне моћи широм света. Сама муниција ће постати прецизнија, док ће нови начини напада- електронски и биолошки, бити доступнији.“
Такође се наводи:
“Иако може бити потребно неколико деценија да се процес трансформације развије, временом ће уметност ратовања у ваздуху, на земљи и на мору бити много другачија него данас, а “борба“ ће се вероватно одвијати у новим димензијама- у свемиру, “сајбер-простору“, и у свету микроба. Напредни облици биолошког ратовања који могу “циљати“ специфичне генотипове, могу трансформисати биолошки рат од терора до политички корисног алата.“
САД одржавају глобалну мрежу војних медицинских лабораторија и истраживачких центара.
Поред 59. медицинског крила које је укључено у прикупљање руског генетског материјала, САД покривају читав регион југоисточне Азије од Бангкока на Тајланду са својим Истраживачким институтом за медицинске науке Оружаних снага (АФИРМС).
Иако јавно тврде да они постоје “зарад спровођења најсавременијег медицинског истраживања и надгледања болести како би развили и проценили медицинске производе, вакцине и дијагностику да заштите особље од претњи заразних болести“, њихово особље, опрема и истраживања би се лако могли користити за двоструке сврхе у сварању засад “теоретског“ специфичног етничког биолошког оружја.
Са лабораторијама у Јужној Америци, Европи, Африци и Азији, и коришћењем подуговарача, америчка војска има приступ разним генетским материјалима и објектима за спровођење истраживања и развој свих оружја које су описали у документима сопствене политике.
Помоћу програма које финансира Стејт департмент, САД би лако могле креирати “вакцине“ и “клинике“ да испоруче ово биолошко оружје на различите начине.
Документи америчког ваздухопловства такође истичу:
“Напади биолошким ратовањем могу подсећати на феномен епидемије природне болести и било би веома тешко пронаћи извор, чиме се занемарују дела починиоца.“
И заиста, нације без могућности да независно открију и реагију на специфична етничка биолошка оружја би лако могле бити већ на мети, или би могле бити нациљане у било ком тренутку без икаквог начина да чак то и знају, а камоли да реагују.
Да би уклонили овај повез, владе и војне институције широм света, као и заједнице и локалне институције, требало би да развију и имају приступ брзим и ефикасним средствима за издвајање ДНК, уочавање абнормалности, и развој могућих корективних генских терапија да би се поправила или “закрпила“ злонамерна наоружана ДНК која је уведена у популацију.
Надзор биолошког ратовања би се требао обавити не само преко народа, већ и преко снабдевања храном и водом, као и прегледа стоке, дивљих животиња и инсеката. Генетски модификовани усеви су дизајнирани да циљају и искључују гене у инсектима и могу се исто тако лако користити за циљање људских гена.
Још увек су у току истраживања да се утврди какву штету генетски модификовани организми (ГМО), у свом тренутном стању, наносе људском здрављу. Препознавање и реаговање на суптилне, наоружане ГМО ће бити још теже.
Употреба генетски модификованих комараца за испоруку “вакцина“ представља још један могући вектор за биотехнолошко наоружање. Све већа “глобална“ природа многих програма вакцинације је такође назирућа опасност, нарочито зато што ове програме првенствено усмеравају западне силе.
Ако је генетика облик живих информација, онда се концепти познати ИТ стручњацима за безбедност могу показати корисним у објашњавању како се заштити од малициозног “кода“ који је уведен у наше живе системе.
Могућност да се “скенира“ наш ДНК и уоче малициозни кодови, да се уклоне и закрпе, и да се развију заштитне мере против њих, укључујући и “подупирање“ појединачних генома биолошки и дигитално, неће у потпуности спречити да биолошко оружје направи штету, али ће ублажити његов утицај – претварањем могућег истребљења читаве једне етничке заједнице или расе у локализовану, релативно мању епидемију.
За разлику од нуклеарног оружја, истраживање и развој ових биотехнолошких алата је доступно практично било којој националној влади, па чак и многим приватним институцијама. Интеграција биотехнологије у планирање и имплементацију националне безбедности није више опционо или спекулативно. Ако алати за манипулацију и циљање гена за добру сврху већ постоје, онда постоје и алати за њихово злостављање.
Извор: Wебтрибуне.рс
