Европска комисија поздравила је одлуку да се коначно реши спор између Грчке и Македоније након 25 година.
Македонски премијер Зоран Заев новогодишње празнике проводи у северној Грчкој у Солуну као гост градског градоначелника.
Заев и градоначелник Јанис Боутарис у суботу увече састали су се у једном од најбољих ресторана у граду, где је наступао македонски бенд који је свирао народне песме са Балкана.
– Нећемо говорити о политици- рекао је Боутарис новинарима пре вечере, понављајући ово, када су се појавили три сата касније.
– Имамо посебан однос са господином Заевом и надам се да ће се ускоро вратити-
Заев је пожелео свим грчким грађанима срећну Нову годину и рекао:
– Било ми је велико задовољство да вечерам са градоначелником Солуна и члановима његовог кабинета.
Посета би била незамислива протеклих 25 година, јер Грчка и Македонија учествују у спору око имена Македоније, за које Грчка каже да подразумева земљу на својој територији и њеној северној покрајини Македонији, где је Солун главни град.
Грци су, такође, били бесни када је Македонија, која је 1991. године „изборила“ независност од Југославије, издвојила наследство Александра Великог, најпознатијег владара древног грчког Краљевства Македоније.
Етнички Македонци, већина у мултинационалној Републици Македонији, су словенски народ који се први пут појавио у региону неколико векова након Александра.
На столу међународног посредника између Скопља и Атине у вези спора са именом Македонија Метју Нимица наћи ће се три имена – „Северна Македонија“, „Горња Македонија“ и „Нова Македонија“, тврди грчки дневник „Рил њуз“.
Не искључује се ни могућност да на састанку 19. јануара са преговарачима две земље Васком Наумовским и Адамантиосом Василакисом посредник УН у последњем тренутку не смисли ново сложеније име.
Раније су помињана и имена „Вардарска Македонија“ и „Славомакедонија“, пише грчки лист.
Атина упозорава да не треба организовати референдум у Македонији за одобравање договора, будући да се процењује да ће га одбацити већина грађана.
Назив Македонија, након распада Југославије 1991. године, постао је предмет расправе између Скопља и Атине. Кључни грчки аргумент јесте да коришћење имена Македонија представља „безбедносну претњу“, јер Грчка тако назива своју северну област.
Преговори о изналажењу решења спора Атине и Скопља у вези са називом Македонија воде се од 1992. године. Посредник УН у спору Метју Нимиц до сада је одржао више састанака са преговарачима, а последњи пут се састао почетком децембра у Бриселу.
Нова рунда преговора заказана је за 18. и 19. јануар у Њујорку.
Македонски премијер Зоран Заев у више наврата је поновио да је оптимиста и да ће дугогодишњи спор између Скопља и Атине бити решен у првој половини ове године.
Он се нада да ће Македонија постати 30. чланица НАТО и то на Самиту Алијансе, који ће бити одржан у Бриселу 11. и 12. јула.
Македонија, иако је испунила све критеријуме за пуноправно чланство у НАТО, на Самиту Алијансе у Букурешту у априлу 2008. године није добила позив, јер је Грчка због спора са именом блокирала пријем.
УН су 1993. године признале Македонију под називом Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).
Извор: Тањуг
