Од језивог догађаја 2015. године славе свој други рођендан на тај дан.
Саша Капор проговорио је о саобрачајној несрећи која се догодила 2015. године када се са супругом, певачицом Николином Ковач и тада двогодишњим сином враћао из Сарајева. Како је истакао – овај датум сада је засигурно њихов други рођендан, а осим Богу захвалан је и рибарима који су се ту, игром случаја нашли.
Певач напомиње да више нема страх да туда пролази, али да је обратио пажњу – никада више није видео толико људи на том месту осим када се одвио овај језиви догађај.
– Знаш како кажу – Бог ти да онолико колико можеш да поднесеш… То је дефинитивно тако у живот. На жалост, тај дан се десило то пто се десило, да нам је човек ушао у наш смер када смо се враћали из Сарајева. Николина, Николај и ја, он је тад имао две године и пар месеци. Опет, на нашу срећу и захваљујући Богу и свим тим нљудима, рибарима који су били ту кад смо слетели у реку све је прошло с минималним последицама“, почео је он у „Премијери, викенд специјалу“ па објаснио – шта се човеку у таквом тренутку одвија у глави.
– Мислим да ту нема много времена за размишљање, човек делује инстинктивно. Бори се за свој живот, у том неком смислу… Када смо слетели у реку, ја сам у том тренутку размишљао како да изађемо из аута. Како смо слетели доле, видео сам да ауто још има струје, спустио сам предња два прозора, узео сам Николаја са задњег седишта, откопчао га, додао га Николини. У том тренутку су људи који су били ту на пецању, игром случаја, кренули ка нама и онда смо прво додали Николаја и онда смо Николина и ја изашли.
Домаћи медији су, наводи се, тада пренели да је Николина малог Николаја избацила кроз прозор помагачима у руке, у налету адреналина и како би га спасла. Саша је и тај детаљ појаснио.
– Тако је, али није га избацила, само смо га додали. Тај први чамац са тим дивним људима пришао је са Николинине, сувозачеве стране, и како сам га ја узео – додао сам га Николини и Николина га је додала тим рибарима – рекао је он.
И данас када помисли на све што их је снашло – најежи се.
– Човек се најежи, али трудим се да не размишљам о томе. Захвалан сам Богу, свим тим људима што су били ту… После тога не знам колико пута сам ту пролазио, скоро никада нисам видео на том месту, а тог 20. јула је било енормно, да кажемо, много људи – рекао је он, који се враћао тада из Сарајева јер је сутрадан имао наступ.
Извор: srbijadanas.com
