ВЕЛИКА ТУГА У СРБИЈИ! Преминуо Миљурко Вукадиновић!

Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, прозни писац, антологичар и преводилац, преминуо је у понедељак увече, саопштили су из Удружења књижевника Србије.

Место и време сахране биће накнадно саопштени.

Рођен је 1953. у Горњем Сварчу код Блаца. Писао је на српском и румунском језику. Дела су му превођена на многе језике, а поезија сврстана у значајне антологије у земљи и иностранству.

Објавио је збир­ке пе­са­ма на срп­ском: Сло­бод­но Сре­до­зе­мље (1977), Сплав про­ки­шња­ва (1979), Књи­га жи­вих са­свим (1981), Пољ­ски ра­до­ви (1984), Кап ру­мун­ске кр­ви (1985), Во­дје­здик (1986), Во­дје­здик (2) (1987), Во­де­на ре­пу­бли­ка (1989), Чи­ни и ку­чи­не (1990), Сво­је во­де го­спо­дар (1992), Аме­ри­ка је нео/бра­ђен ви­но­град (2004), Еп о Шљи­ва­ме­шу (2007), Ухо­ђе­ње Ви­шњи­ћа Фи­ли­па (2008)… Ро­ман: Лов­ци на пу­ко­ти­не (1995); Ан­то­ло­ги­је: Зву­ци и ко­ме­ша­ња (Но­ви­је пе­сни­штво у Ср­би­ји) (1989); Сту­ди­је: При­бли­жа­ва­ња (Огле­ди о ро­ма­ну код Ср­ба у Ру­му­ни­ји) (1993), Фи­зич­ка књи­га (25 го­ди­на фи­зи­зма) (2007)…

Пре­вео је више од три­де­сет књи­га и две ан­то­ло­ги­је. Ње­го­ва по­е­зи­ја и про­за пре­во­ђе­на је на де­се­так свет­ских је­зи­ка, а по­е­зи­јом је при­су­тан у нај­зна­чај­ни­јим ан­то­ло­ги­ја­ма у зе­мљи и ино­стран­ству. До­бит­ник је број­них до­ма­ћих и ме­ђу­на­род­них на­гра­да за по­е­зи­ју, про­зу и пре­во­ђе­ње. Био је уредник трибине “Француска 7” Удружења књижевника Србије.

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Информер.рс