Певачица народне музике, Изворинка Милошевић, отворила је душу и проговорила о тешком периоду живота који је на њу оставио велики траг.
Пре четрнаест година изгубила је за само шест месеци мајку, оца, брата, а пре седам година и бившег супруга Мишу Блама, с којим има сина Давида. Недавно јој је на рукама угинуо и кућни љубимац, мала малтезерка, због чега је у емисији и заплакала. Звала ју је Беба, а она јој је била светла тачка у периоду када је све било црно.
– Пре 14 година су ми за шест месеци отишли мама, тата и брат. Цела породица. Она је мени била више од кучета, више од љубимца. Ми смо пребродили најтеже тренутке. Кад ти оде мама и тата у року од шест месеци, а после тога чујеш да ти је умро брат од отказивања бубрега, онда имаш само два начина како да се извучеш. То је да снажно кажеш: ‘Чекај, да ли мој син, пошто већ нема оца (и он је преминуо, Миша Блам) не заслужује да нема ни мајку?’. Не! И ја сам онда узела Бебу. Моја куца малтезерка је мени значила све. И онда мени ветеринар каже да моја куца има сарком. Ми смо немоћни. Издахнула је на мојим рукама и отишла. И онда парадокс… – плакала је певачица, па наставила.
– Ово ћу само сада да кажем и више никада нећу да причам о томе… Дан пре тога је моја куца издахнула, а сутрадан, сплетом околности, било је венчање мог сина. То је било планирано дуго, а ова кома с мојом куцом је трајала само десет дана. Сутрадан сам морала да се ресетујем, да подигнем главу и насмејем се, срце ми је било раскомадано, али сам се сабрала и отишла на Давидово венчање, јер је заслужио да има насмејану мајку. Успела сам да се савладам, а онда је све то прошло и ушла сам у кућу и није имао ко да ме дочека (Давид живи са супругом). Ово ће разумети само они који су имали и који воле жвотиње и знају шта значи безрезервна љубав према куци. Куче је нешто посебно, уме да ти се залепи за груди, да ти уђе у крвоток – додала је у емисији „Гранд магазин“.
– Људи мисле ‘Боже, шта ова жена оволико’… Али то сам ја. Ја ћу плакати за њом и даље, али време ће вероватно учинити своје. Ово је време радости због Давида, мог јединца који заслужује сву срећу овог света, и туге што ме напустила моја дружбеница… Али тако је морало да буде. Да једну етапу мог живота у којој је била мама, тата, брат, отац мог детета, који су сви отишли, и моја најтананија жица, да ме напусти и она и да каже – сада је крај. Једна етапа је готова, твој син је направио породицу, почиње нова етапа. И мораш да се окренеш и наставиш даље. Сада сам ја у вакуму, али ћу се окренути. Радоваћу се Давидовом животу, који заслужује да има мајку која је весела, као што су све њене песме, као њена каријера, која је опстала с песмама које су специфичне и с песмама које негује мало ко – изјавила је Изворинка.
– Како је могуће да дан пред венчање сина мило биће испусти своју душу – истакла је, а затим и споменула да јој је супруг био све и да је уз њега научила који пут треба да одабере. И после развода је патила за њим, а сада је рекла да ће тако бити доживотно. У браку су били 17 година.
– Увек постоје љубави, али таква, када си ти страшно млад и када толико верујеш у искреност и верујеш да ће трајати доживотно, наоружаш се тиме и све то некој особи даш. Имала сам 17-18 година, он је био остварен човек и према мени искрен. Био је 10 година старији од мене, исувише свој, исувише јака личност. Он је био тешко болестан, али се није дао, свирао је свој омиљени џез иако је знао да ће сутрадан од алкохола завршити у болници. Желео је да живи тако, макар живео 24 часа. И то га је коштало живота – признала је и рекла да би волела да напише књигу, јер само тамо човек може да објасни шта му се догодило у животу.
Извор: Srbijadanas.com
