„Коктел“ хемијског загађења које је захватило нашу планету сада прети стабилности глобалних екосистема о којима зависи човечанство, упозорили су научници.
Пластика посебно забрињава, заједно са 350.000 синтетичких хемикалија, укључујући пестициде, индустријске смесе и антибиотике. Пластично загађење сада се проналази свуда, од врха Монт Евереста до океанских дубина, а неке токсичне хемикалије, попут ПЦБ (Polihlorovani bifenili) су дуготрајне и распрострањене.
Како пише „Гардијан“, а преноси „Блиц“, научници су у студији закључили да је хемијско загађење прешло “планетарни праг”, тачку на којој људски изазване промене на Земљи прелазе границу стабилног окружења које је постојало задњих 10.000 година.
Хемијско загађење прети екосистемима Земље нарушавањем биолошких и физичких процеса који су у основи читавог живота. Тако, на пример, пестициди уништавају многе инсекте који нису били њихова мета, а који су фундаментални за све екосистеме, а самим тим и за обезбеђивање чистог ваздуха, воде и хране.
„Од 1950. дошло је до педесетоструког повећања производње хемикалија, а предвиђа се да ће то утростручити поново до 2050.“, рекла је Патриција Виларубија Гомез, истраживач Стокхолмског центра за отпорност (СРЦ), чланица тима који је израдио студију.
„Стопа којом друштва производе и ослобађају нове хемикалије у околину није у складу са останком у безбедном оперативном простору за човечанство“, истакла је.
Др Сара Корнел, главни истраживач СРЦ указала је да људи “већ дуго знају да је хемијско загађење лоше, али да нису заиста размишљали о томе на глобалном нивоу”.
„Ова студија доноси хемијско загађење, посебо пластику, у причу о томе како људи мењају планету“, истакла је.
Научници су рекли да су неке претње решене у већој мери, као што су CFC хемикалије које уиштавају озонски омотач и његову заштиту од ултраљубичастих зрака.
Утврђивање да ли је хемијско загађење прешло планетарну границу је сложено јер не постоји основа која је била пре појаве људи, за разлику од климатске кризе и прединдустријског нивоа CO2 у атмосфери. Такође постоји огроман број хемијских једињења регистрованих за употребу, око 350.000, а за само мали део њих је процењена безбедност.
Стога је ново истраживање користило комбинацију мерења за процену ситуације. То укључује стопу производње хемикалија, која брзо расте, као и њихово испуштање у животну средину, што се дешава много брже од способности власти да прате или истраже њихове утицаје.
Добро познати негативни ефекти неких хемикалија, од екстракције фосилних горива до њиховог цурења у животну средину, такође су били део процене. Научници су признали да су подаци ограничени у многим областима, али су указали да тежина доказа указује на кршење планетарне границе.
„Постоје докази да ствари иду у погрешном смеру сваким кораком пута“, рекла је професорка Универзитета Гетеборг Бетани Карни Алмрот.
„На пример, укупна маса пластике сада премашује укупну масу свих живих сисара. То је за мене прилично јасна индикација да смо прешли границу. У проблему смо, али постоје ствари које можемо да урадимо да то преокренемо“, указала је.
Гомез је указала на важност измене економије.
„Пребацивање на циркуларну економију је заиста важно. То значи измену материјала и производа како би се могли поново користити а не расипати“, рекла је Гомез.
Истраживачи су у студији објављеној у журналу “Наука и технологија околине” рекли да је потребна снажнија регулација а у будућности и фиксно ограничење производње и ослобађања хемикалија.
“Гардијан” наводи да је све више позива за међународну акцију што се тиче хемикалија и пластике, укључујући успостављање глобалног научног тела за хемијско загађење, слично Међувладином панелу за климатске промене.
Професор Јан Бојд са Универзитета Сент Ендруз, који није учествовао у студији, рекао је да пораст хемијског оптерећења у околини “дифузан и подмукао”.
„Чак и ако су токсични ефекти појединих хемикалија тешки за детектовање, то не значи да ће збирни ефекат вероватно бити безначајан“, истакао је.
Бојд је указао да регулација није осмишљена да детектује или разуме те ефекте.
„Релативно смо слепи за оно што се дешава као последица. У овој ситуацији, где имамо низак ниво научне сигурности око (токсичног) ефекта, постоји потреба за много опрезнијим приступом новим хемикалијама и (њиховој) количини која се емитује у околину“, рекао је Бојд, који је још 2017. упозорио да је претпоставка регулатора широм света да је безбедно користити пестициде у индустријским размерама била погрешна.
Планетарна граница хемијског загађења је пета од девет за које научници кажу да су већ пређене, а остале су глобално загревање, уништавање дивљих станишта, губитак биодиверзитета и прекомерно загађење азотом и фосфором.
Извор: Блиц.рс
