Србија

ШТА САДРЖИ ПАКЕТ ПРЕТЊИ ЕУ И АМЕРИКЕ! Ово траже од Србије!

У ПОКУШАЈУ да обезбеде безусловно савезништво Србије у украјинској кризи, Вашингтон и Брисел имају спреман пакет претњи, уцена, али и рестриктивних мера, које би могле не само да отежају политичку позицију наше земље, већ и да озбиљно угрозе српску економију.

Широка је лепеза потеза које Запад има на располагању у овој „игри живаца“, а све како би Београд увео санкције Москви због рата у Украјини. Тако нам се протеклих недеља и неформалним дипломатским каналима, али и отворено кроз поруке које шаљу амерички и европски званичници, сервирају бројна упозорења: да би најављене стране инвестиције могле да буду доведене у питање, а већ актуелна улагања повучена, прети се завртањем бриселске касе и ускраћивањем новца који добијамо из претприступних фондова, доносе се резолуције којима се критикује однос Србије према дешавањима на истоку Европе, тражи се да нам се одузме статус кандидата за ЕУ и укине безвизни режим за наше грађане…

Овој листи недавно је придодата и опција насилне промене власти у нашој земљи, односно „Мајдан 2“ за Александра Вучића, како предлажу поједини антисрпски оријентисани аналитичари са Запада.

Све ово прате и константни „бочни“ удари из региона, где су активирани политички чиниоци у Подгорици, Сарајеву и Загребу да у свакој прилици здружено нападају Србију и председника Вучића, етикетирајући нашу земљу и власт у Београду као неког ко би могао да искористи украјинску кризу и изазове нову нестабилност на Балкану.

Као „Дамоклов мач“ над Србијом стоје и претње о „потпаљивању“ ситуације у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, као и очекивања да признамо лажну косовску државу.

Да нам се убрзано смањује маневарски простор када је реч о увођењу санкција Русији, показала је и управо завршена посета високе званичнице Стејт департмента за Европу и Евроазију, Карен Донфрид, која је без устезања поручила да очекује даље сврставање Србије уз САД и ЕУ, као и да се наша земља прикључи санкцијама Москви. Успут је поменула и да су за највећи број нових инвестиција и економски раст у Србији заслужне земље ЕУ.

Некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић указује, за „Новости“, да су они који нас сада притискају стално према нама „манифестовали само злу вољу, рушили су сваки државни облик, СФРЈ, па СРЈ, и на крају су нас напали, окупирали да би поклонили Албанцима део наше територије“.

– Сада траже да ми то све што су радили признамо, да уђемо у њихово друштво, у којем бисмо били далеко последњи. Важно им је да нас лише подршке Русије у питањима Косова и Српске. То би могли да ураде само ако бисмо увели санкције Русији и онда бисмо се лишили нечега, да бисмо се препустили ничему. Траже од нас да се одрекнемо дела територије и да уђемо у ЕУ као земља нижег реда – објашњава Јовановић.

– Прете повлачењем инвестиција, али то је мач са две оштрице, јер губе и оне земље које их повлаче. Воде разне психолошке пропаганде око Косова и БиХ годинама, али знају да не могу да доврше те процесе без нас, већ само да их погоршају.

Јовановић објашњава да је упркос притисцима, њима важно да нас добију на својој страни, а не да нас одбију смртоносним претњама.

– Тај интерес и притисак је дугорочан, сада је појачан, неугодан, али не и смртоносан. Неће моћи да иду до краја, јер они хоће да имају утицај на нас и неће прекорачити меру дозвољеног. Ми никако не бисмо смели да се придружимо њима у санкцијама Русији које је група држава увела, јер нама Русија није учинила никакво зло. Она јесте прекршила међународно право, али су и ови други исто то и много горе учинили према нама и немају морално право да траже да им се приволимо. Ми смо последња земља од које то могу да траже, јер су према нама испали тешки грешници – навео је Јовановић.

Он додаје да ми треба више да се користимо истинама ради лакшег одбијања притисака и да смо „када је  доношена резолуција у УН о осуди Русије за рат у Украјини требало да тражимо да се у њу убаци да смо ми били највећа жртва оружане агресије која се десила после Другог светског рата“.

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже, за „Новости“, да се често у набрајању користи које Србија има од приступања ЕУ заборавља Споразум о стабилизацији и придруживању, који је потписан 2008. и који гарантује слободан приступ српској роби јединственом тржишту ЕУ. Она подсећа и да је ЕУ и највећи трговински партнер Србије, да се скоро две трећине наше трговинске размене одвија са земљама Уније, одакле нам долази и скоро 70 одсто инвестиција:

– Грађане Србије веома интересује и безвизни режим са ЕУ, који постоји од 2009. Србија је, заправо, један од највећих прималаца средстава ЕУ у свету, ЕУ је највећи донатор, са више од четири милијарде евра бесповратних средстава. Многе школе, болнице, инфраструктура изграђене су или обновљене уз помоћ европских средстава и фондова. Не постоји место у Србији у коме нема табле са ознаком – овај пројекат се финансира уз подршку ЕУ.

Образовање, наука, култура, уметност, итд. су такође области у које стижу средства из европских фондова. Финансијска помоћ обезбеђује се кроз Инструмент за претприступну помоћ (ИПА), чији је циљ да помогне Србији да се припреми за будуће чланство. Сваки поремећај у односима са ЕУ имао би озбиљне последице и на српску привреду и на грађане Србије јер економски раст, развој, нове инвестиције и бољи животни стандард нису могући без наставка процеса европских интеграција.

ЛОНДОНУ СМЕТА „ОТВОРЕНИ БАЛКАН“

ВЕЛИКА Британија се у последње време посебно истицала са притисцима на регион, а посебно на Београд. У дипломатским круговима се појавила информација да се противе иницијативи „Отворени Балкан“ која треба да побољша проток робе и запошљавање у Србији, Македонији и Албанији. Лондон, који је одлучио да се повуче из Европске уније, инсистира да регион Западног Балкана тежи једино ка ЕУ. Такође, Британци врше притисак на Републику Српску, те су увели санкције српском члану Председништва БиХ Милораду Додику и председници РС Жељки Цвијановић. Велика Британија делегирала је Стјуарта Пича као специјалног изасланика премијера Бориса Џонсона за Балкан.

Седам важних пројеката се „клима“

ЗАМРЗАВАЊЕ планова Брисела о финансијској помоћи од чак 30 милијарди евра за Западни Балкан у наредних седам година, од чега значајан део треба да припадне Србији, такође би могло да буде активирано у склопу притисака на нашу земљу.

Имплементација овог пакета треба да почне ове и следеће године, а реч је о чак седам важних пројеката у Србији – од опремања Универзитетске дечје клинике и железничке обилазнице око Ниша до изградње широкопојасне интернет конекције између 1.600 школа у нашој земљи.

Србија је, иначе, у протеклих седам година из претприступних фондова ЕУ добила 2,4 милијарде евра, као и око 900 милиона евра у оквиру регионалне помоћи.

* * * * * * * * *

Председник ће се обратити грађанима уочи серије важних састанака и пута у Грчку и Немачку

ВУЧИЋ: БИРАМО НАЈБОЉУ МОГУЋУ ВЛАДУ КОЈУ ОЧЕКУЈУ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМИ

О ИЗАЗОВИМА пред нашом земљом, све компликованијој спољнополитичкој позицији и притисцима који следе, председник Александар Вучић говориће детаљно у обраћању јавности. Он је јуче поручио да је после избора главни задатак да се што пре оформи најбоља могућа влада која ће се ухватити укоштац са великим проблемима.

– Што се тиче консултација око састава нове владе, постоје ту различита тумачења, и чекам реч правника, да ли морам да чекам истек првог мандата 31. маја или не. У зависности од тога, ако је могуће да то радим у оквиру првог мандата, онда би у другој половини маја почеле консултације, ако не онда у јуну, после инаугурације – рекао је председник.

Он је најавио и да наредних дана има серију важних догађаја којима ће присуствовати и сусрета са страним државницима. У недељу у Доњој Градини присуствоваће помену јасеновачким жртвама. Потом иде у Грчку, а затим и у Немачку где ће се највероватније срести са канцеларом Олафом Шолцом.

* * * * * * * * *

Без тржишта европске уније, где пласирају своју робу, многа српска предузећа не би могла да послују

Са Бриселом повезано 24.000 наших фирми, у њима ради скоро 900.000 људи

КОМПАНИЈЕ из Србије скоро две трећине свог извоза пласирају на тржиште Европске уније. Током прошле године Европљанима смо продали робу и услуге вредне 13,9 милијарди евра, док смо на њихове потрошили 16,3 милијарде евра. Са партнерима у ЕУ послује готово 24.000 предузећа, а у њима је запослено скоро 900.000 људи. Извоз привреде Србије у Унију у протеклој деценији се учетворостручио.

Током последње деценије из држава Европске уније и Сједињених Америчких Држава у Србију се слило око 18,7 милијарди евра. Народна банка Србије директне стране инвестиције разврстава према држави из које је стигла уплата. Већина америчких компанија инвестирала је преко европских подружница, пре свега из Холандије, па је по завничној статистици из САД пристигло тек 632 милиона евра, из ЕУ – мало више од 18 милијарди евра. Процене Амбасада САД у Београду су, међутим, да су америчке компаније уложиле више од четири милијарде евра и запошљавају више од 22.000 људи. Само немачке компаније које послују у Србији запошљавају 70.000 радника.

– Са партнерима из Европске уније, по подацима Управе царина, послује 23.650 компанија из Србије које увозе из земаља ЕУ и извозе на јединствено европско тржиште – наводи се у саопштењу Привредне коморе Србије. – Од тога је 10.226 извозника. Само у компанијама које продају своје производе на тржишту ЕУ, према бази Централног регистра обавезног социјалног осигурања, ради 620.332 запослених, док се број запослених у компанијама које послују са ЕУ, заједно са фирмама које се баве увозом, повећава на 874.111.

Укупна спољнотрговинска размена Србије и Сједињених Америчких Дражава лане је износила 844,6 милиона евра. До овог далеког тржишта стигла је наша роба вредна 435,9 милиона евра, док смо ми оданде увезли понуду „тешку“ 408,7 милиона евра.

Она је једна од држава са којом имамо суфицит у размени и то 27,2 милиона евра.

 

 

Извор: Новости.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

април 2022.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930