Који је француско-немачки предлог прави и да ли може бити повољнији за Србију – кључна су питања након што су се у последњих месец дана у јавности појавила два папира која су представљени као Шолц-Макронов план за решење косовског питања. Аналитичари сматрају да су оба плана вероватно пробни балони како би се видело шта је једној и другој страни прихватљиво, а шта није?
Први документ у јавности се појавио преко „Албаниан поста“, деловао је врло конкретно, и предвидео да Београд и Приштина морају први договор да направе до 24. фебруара, а да ће за то добити значајне финасијске бенефите, док их у случају одбијања чека „тешка батина“ – мада није прецизирано шта би она подразумевала, али се претпоставља да би се радило о политичкој и економској изолацији.
Други папир освануо је, најпре, на страницама „Еурактив“ у девет тачака у којима се готово не спомиње никаква „награда“ за Србију: ни убрзани европски пут, ни енергетска независност, ни значајна економска помоћ.
Све то довело је у дилему, пре свега, јавност у Србији због чега би Београд уопште потписивао такав споразум?
Конкретнија „шаргарепа“ за Србију
Оснивач Демостата Миломир Мандић тврди да француско-немачки предлог који се појављивао у јавности није аутентичан и да ће предложени споразум бити повољнији по Београд.
Како каже, документ Париза и Берлина је за Србију конкретнија „шаргарепа” од до сада понуђених предлога и у њему ће се видети „јаснија перспектива пуноправног чланства Србије у ЕУ, као и конкретнија и значајнија економска помоћ кроз донације и повољне кредите“.
– Такође, предвиђено је да се Србији помогне да се ослободи енергетске зависности од Русије, отварањем нових коридора снабдевања, попут гасног интерконектора између Србије и Бугарске који ће бити завршен следеће године, уз друге снабдеваче нафте – истакао је Мандић.
Оснивач Демостата осврнуо се и на оцене да је тај документ заснован на моделу две Немачке.
– Документ који ће се наћи на столу не може се у потпуности поистоветити са моделом „две Немачке” који је 2007. године понудио немачки дипломата Волфганг Ишингер, већ би био ближи одредници „Ишингер плус” – наглашава Мандић, позивајући се на изворе у Бриселу и Вашингтону.
У погледу права Срба на Косову, предвиђено је решавање питања по моделу Ахтисари плус.
Мандић оцењује да је „Западу и савезницима, услед рата и анексије Крима и четири области у Украјини, што пре потребан споразум Београда и Приштине“.
– Након што је Русија окупирала четири украјинска региона, приоритет Запада и савезника је споразум Београда и Приштине какав не постоји између Кијева и анектираних и окупираних, односно сепаратистичких подручја. Иако се документ формално назива немачко-француски, имаће подршку и САД и Велике Британије. Задатак изасланика Француске и Немачке, Емануела Бона и Јенса Плетнера, јесте споразум који не предвиђа међусобно признање које је раније помињао немачки канцелар Олаф Шолц – истиче Мандић.
Цветићанин: Испитује се шта је коме прихватљиво?
И др Невен Цветићанин, председник Форума за стратешке студије (ФОРСТ), очекује да ће француско-немачки предлог бити подложан изменама.
– Чим се појављују приче о новим верзијама тог плана, вероватно има истине у томе да је тај план пробни балон, иза кога се пуштају нови пробни балони у виду побољшаних верзија тог плана, што може и да се настави те да дођемо до неке још новије верзије презентованог плана. Вероватно се преко „првих“ папира испитује шта је странама, посебно Београду, као несумњиво јачој страни у односу на Приштину, неприхватљиво, па се покушава „обогатити“ понуда – наглашава Цветићанин за „Блиц“.
Како каже, Београд је несумњиво јача страна, јер је „Курти својом тврдоглавошћу ушао у погрешну калкулацију и ослабио своју позицију и према међународној заједници и на унутрашњем плану приштинске партијске политике“.
– За разлику од тога званични Београд је играо стрпљиво и стално враћао дискусију на претходни Бриселски споразум, што је веома суптилна тактика у односу на Куритјеву „разбијачку“ – апострофира Цветићанин.
Сличности и разлике са моделом две Немачке
Наш саговорник подвлачи да „по ономе што смо до сада видели у јавности, актуелни немачко-француски план има и неких сличности, али и неких разлика са папиром којим је регулисано некад питање две Немачке“.
– Несумњиво оно што још увек није потпуно јасно у том плану је питање евентуалног чланства Косова у УН, што чак не зависи ни од страна у дијалогу, ни од Београда, а тек не ни од Приштине, јер је за то потребан консензус у Савету безбедности УН и двотрећинскавећина у Генералној скупштини УН, што у постојећим конфликтним светским околностима није лако постићи, без обзира на судбину немачко-француског плана – оцењује Цветићанин.
Због тога би, како каже, било мудро да се снаге усмере на деескалацију стања не трену, оносно циљеве које је могуће постићи, јер тренутно прети опасност да ситуација на терену ескалира након 21. новембра.
– Како би се покушало доћи до виших ствари, потребно је најпре решити ниже, теренске, како би се ишло корак по корак и како се у том корачању не би учинила нека грешка која би дестабилизовала ситуацију – сматра Цветићанин.
Финансијски бенефити нису безначајни, али…
Председник ФОРСТ-а не одбацује финансијске бенефите евентуалног прихватања француско-немачког плана, али истиче да је, ипак, најважнији правни и безбедносни ниво.
– Односно регулисање односа између Београда и Приштине на начин дефинисаних ингеренција за српску и албанску заједницу, како би свака заједница могла да одлучује о својим виталним интересима и да их уређује без пресије друге заједнице, што је уосталом био и извор свих проблема у прошлости на Косову, па може бити и извор будућих решења – подвлачи Цветићанин.
Како каже, финансијски подстицаји за споразум нису безначајни, али је „највећи подстицај увек у оваквим ситуацијама да се људи осећају сигурно, безбедно и да имају одређени политичко-правни субјективитет, без обзира на то да ли се ради о Србима или Албанцима“.
„Опасна игра која је замена за јавност“
Председник Управног одбора Форума за етничке односе Душан Јањић истиче за „Блиц“ да се „очигледно у јавности води пропагандна игра“.
– Кад нешто у медијима назовете Шолц-Макроновим планом онда је тешко то после променити. Тај план се може схватити једино као основ за разговор Београда и Приштине. Очигледно се ради на тексту, а занимљиво на свим предлозима који су се до сада појавили у јавности стоји потпис ЕУ, а не, рецимо, министарство спољних послова Француске и Немачке – наглашава Јањић.
Како каже, ради се о опасној игри која је замена за јавност.
– Највећи проблем са свиме у вези са дијалогом Београда и Приштине је одсуство јавности. Практично, јавност није обавештена ни о једном напретку у вези са дијалогом. То је лоша пракса још из времена Кетрин Ештон. То није добро. На пример, Београд тешко да може било шта да потпише са Приштином у наредних годину дана јер није припремио јавност на то – апострофира Јањић.
Крајњи циљеви блокирају дијалог
Наш саговорник види слабости Шолц-Макроновог плана.
– Решење две Немачке је изван контекста. Све што је могло да се извуче из модела две Немачке извучено је у Бриселском споразуму. Крајњи циљеви блокирају дијалог. Зашто у САД-у и Великој Британији ћуте у вези са овим предлогом? Те државе имају најбогатије искуство у кризном менаџменту. Разговарајмо о чему можемо да се сложимо. Ако се са овим папиром намеће модел две Немачке онда то спречава и дијалог о чему се слажу Београд и Приштина – сматра Јањић.
Председник управног одбора Форума за етничке односе пита се где су идеје Велике Британије и САД-а?
– Ако ико разуме дуг споразума о две Немачке то су Британци. Винстон Черчил је творац договора о две Немачке, а Кетрин Ештон је најзаслужнија за Бриселски споразум. Тренутно најбитнија косовска питања су како разоружати парамилитарне формације и како вратити Србе у приштински парламент у тренутку када Аљбин Курти тражи нове министре Србе – закључује Јањић.
Извор: Блиц
