Свет

НАТО У ПАНИЦИ – ЗАЗВОНИЛА ЗВОНА ЗА УЗБУНУ: Где има рата, има и…

Русија није напала чланицу НАТО, процењују у западном војном савезу, али сматрају и да је одговорност за инцидент у Пољској на Москви – због рата у Украјини.

Ипак, забринутост на источном крилу НАТО је повећана.

Остаци ракета за противваздушну одбрану у уторак увече 15. новембра пали су на пољско село на граници с Украјином. Погинуле су две особе. У суседној земљи, Украјини, бесни рат. Русија свакодневно испаљује велики број ракета, гађајући притом и цивилне циљеве. Накратко је изгледало као да је можда нападнута земља-чланица НАТО, Пољска. То би било оно што НАТО очајнички жели да избегне – да буде увучен у рат.

Украјински председник Володимир Зеленски је током исте вечери већ био сигуран: „Ово је руски ракетни напад на колективну безбедност!“ Пољски опозициони лидер, бивши председник Савета ЕУ, Доналд Туск, рекао је да су убијени Пољаци „прве жртве овог рата на пољском тлу“.

Порука: Не паничите!

Звона за узбуну зазвонила су по читавом Западу. Међутим, неколико сати касније испоставило се најпре да је „неизвесно“ да је то био циљани руски напад, а затим и да је то „вероватно погрешно“. Према томе, пројектил је можда био противваздушна ракета коју је лансирала Украјина и која је случајно експлодирала на територији Пољске.

Оно што је затим почело био је изненађујуће једногласан међународни покушај да се ситуација смири. То показује колико је велика забринутост да рат ескалира и прошири се.

Амерички председник Џозеф Бајден био је један од првих који су рекли да пројектил вероватно није испаљен из Русије. То је била изјава председника земље која војно, као нико други, подржава Украјину.

Значајно је да је Кина, која руску инвазију на Украјину није критиковала, такође позвала на опрез. „У тренутним околностима све стране би требало да остану мирне и уздржане“, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова у Пекингу.

Чак и у Пољској, где су пале ракете, с највишег нивоа улажу се напори да се ствари смире. Председник Анџеј Дуда је закључио: „Ништа, апсолутно ништа не сугерише да је то био намерни напад на Пољску.“

Касније се огласио и генерални секретар НАТО. „Немамо доказа да је то био намерни напад“, рекао је Јенс Столтенберг након хитног састанка Савета НАТО одржаног у среду послеподне у Бриселу.

Где има рата, има и ракетних напада

Немачки канцелар такође је позивао на опрез. „У тако озбиљној ствари, свако брзоплето утврђивање тока чињеница пре темељне истраге не долази у обзир“, рекао је Олаф Шолц након самита Г20 на Балију. Он је у интервјуу за једну немачку ТВ-станицу нагласио да је „веома срећан“ што су се „сви веома мирно, сталожено и јасно суочили са тим изазовом“.

Шолц је након руске инвазије на Украјину у фебруару упозорио на опасност од трећег светског рата. Из тог разлога, он је до сада увек био неодлучан по питању испоруке оружја Украјини, што му је уједно донело и критике у земљи, али и у иностранству. Без обзира на љутњу владе у Кијеву и неких источноевропских земаља НАТО, Шолц и даље одбија да испоручи немачке борбене тенкове и пешадијска борбена возила која су Украјини хитно потребна. Забринут је због тога што мисли да ће Москва на то да гледа као офанзивно оружје и да ће Немачка тада према мишљењу Владимира Путина бити укључена у рат.

Кремљ: Други би требало да узму Бајдена као пример

Чак и ако Шолц, као и други западни политичари сада готово да искључују могућност да је реч о руском нападу на чланицу НАТО Пољску, они на крају ипак окривљују Русију. Ракетни напад, каже канцелар, не би се догодио „без руског рата против Украјине, без ракета које се сада интензивно и у великом броју испаљују на украјинску инфраструктуру“. Рат је, каже и генерални секретар НАТО Столтенберг, „прави разлог инцидента“.

Кремљ у међувремену очигледно следи двоструку стратегију претњи и деескалације. Не окривљујући никога за ракетни напад, бивши руски председник Дмитриј Медведев написао је на Твитеру: „Ако води хибридни рат против Русије, Запад се приближава светском рату.“

Његова изјава поклапа се с изјавом руског амбасадора при УН Дмитрија Пољанског, који је на свом Телеграм-каналу оценио да је реч о покушају провокације: „Постоји покушај да се изазове директан војни сукоб између НАТО и Русије, са свим последицама који то носи по свет.“

С друге стране, док истовремено покушава да извуче политички капитал из инцидента, чини се да је и Москва заинтересована за смиривање ситуације. Портпарол Кремља Дмитриј Песков поздравио је „уздржан и професионалнији одговор америчке владе“. Друге земље које су показале „хистеричну, сулуду, русофобну реакцију“, требало би, рекао је, да следе Бајденов пример.

Треба ојачати противваздушну одбрану

Светске берзе прилично брзо су одбациле почетно узбуђење. Након тренутног и кратког шока, важни индекси су се опоравили. То показује да инвеститори тренутно не очекују да ће се украјински рат проширити на територију НАТО.

Нагласак је на „тренутно“ – јер страх да ће се рат проширити на територију НАТО јесте остао. Источне земље НАТО сада реагују. Пољска жели да појача надзор над својим ваздушним простором, при чему је подршку понудило немачко Министарство одбране. Немачки авиони Јурофајтер би „већ сутра“, могли да се за то користе, „ако Пољска тако жели“, изјавио је портпарол Министарства у Берлину.

Литвански председник Гитанас Науседа позива НАТО да брзо распореди противваздушне системе дуж читавог источног крила алијансе. Међутим, пољски генералштаб одбацује могуће наводе да је пољски систем противваздушне одбране заказао. Критична инфраструктура може да буде заштићена, али, додају, „ниједна војска нема систем противваздушне одбране који штити читаву територију неке земље“.

Столтенберг: Спремни смо

Шта ако се испостави да је ракетни напад у уторак ипак био руски напад? Столтенберг у изјави за ДW каже да је у таквом случају „НАТО спреман да делује одлучно и на смирен начин“. Ако је нападнута земља-чланица НАТО, у Москви, каже, не би требало да имају недоумице: „Наравно, то би покренуло члан 5, клаузулу о колективној одбрани.“

Због тога су појачане и стављене у стање приправности јединице на истоку НАТО. „Не радимо то да изазовемо, већ да спречимо сукоб“, рекао је Столтенберг.“

Извор: ДW

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

новембар 2022.
П У С Ч П С Н
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930