Регион

ЕВРОПА У СТРАХУ! Две светске силе преузеле су моћ на Западном Балкану, ипак регион у једној ствари УЈЕДИЊЕН

Лидери Европске уније (ЕУ), јуче су били у Албанији, свесни да не бити најатрактивнији партнер има све већу геополитичку цену.

ЕУ се са последњим бојкотом суочила последњи пут скоро, када је покушала да окупи земље Западног Балкана у Бриселу, када су тројица лидера, на челу са српским председником Александром Вучићем, запретили да неће доћи. Овог пута Брисел „иде на њих, нестрпљив да не изгуби регион од руског и кинеског утицаја, пише политицо.еу.

Свих 27 лидера ЕУ отпутовало је у уторак у главни град Албаније на једнодневни скуп како би изнели своје аргументе, што је први пут да се самит ЕУ и Западног Балкана одржава у региону. Промена локације, рекао је један високи званичник ЕУ који је укључен у планирање, „представља нови динамизам у нашим односима“.

Свих шест земаља које нису чланице ЕУ – Албанија, Србија, Северна Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Косово – налазе се у различитим фазама својих настојања да се придруже блоку. И оне су уједињене у једном погледу – фрустрацији спорим темпом њиховог путовања.

Процес проширења практично је стао откако су се Румунија и Бугарска придружиле Унији 2007. године, а многе западне чланице жале се поједине, попут Мађарске и Пољске, да једноставно крше стандарде ЕУ о владавини права и демократији.

Али покушај Русије да освоји Украјину удахнуо је нови живот ширењу ЕУ, преусмеравајући пажњу Европе на сопствено двориште. Једна спознаја: Неспремност да се прошири на исток има све веће геополитичке последице, стварајући вакуум који Русија и Кина већ покушавају да попуне.

Због сукоба у Украјини, проширење ЕУ се вратило – рекао је Иван Вејвода, специјалиста за Балкан са Института за хумане науке у Бечу.

– То је уздрмало ЕУ из самозадовољства, иако је мешање Русије и Кине у региону било на различите начине пре инвазије – каже он, преноси политицо.еу.

Русија најближа са Србијом
Русија већ дуго влада у региону у коме има јаке историјске везе.

Србија, убедљиво највећа земља на Западном Балкану, има можда најтешње везе са Москвом. Две земље су прошле године одржале заједничке војне вежбе у близини главног града Србије – Београда, а Русија је нашој земљи обезбедила борбене авионе МиГ-29.

Председник Вучић је такође одолео притисцима да се усклади са санкцијама ЕУ против Москве, и наставља да увози сав српски гас из Русије. У међувремену, највећа нафтна компанија у Србији, НИС, у већинском је власништву руског енергетског гиганта „Гаспрома“.

Али, Србија је такође успела да прегази танку линију осуђујући Русију када је то било потребно. На пример, подржала је резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација којом се осуђује употреба лажних референдума у ​​источној Украјини од стране Москве као изговора за покушај анексије.

Активности Кине брину
Активност Кине у региону ствара све већу забринутост за ЕУ, ​​усред поновне процене односа блока са другом по величини светском економијом. Последњих година, Пекинг је направио продор на Западни Балкан у оквиру свог огромног инвестиционог програма „Појас и пут“, нудећи атрактивну алтернативу земљама уморним од чекања у крилима ЕУ.

Докази о кинеским дубоким џеповима расути су по западном Балкану.

Црна Гора се бори да отплати кинески зајам који је узела 2014. године како би помогла у финансирању контроверзног пројекта аутопута који је и даље недовршен – што је симбол компромиса укључених у кинеске инвестиције.

У Србији, две кинеске компаније почеле су прошле године радове на прузи Београд-Будимпешта вредној милијарду евра, док је кинеска „Хестил група“ 2016. године купила српску Железару Смедерево.

„Кина игра дугу игру“
Укупно, Балканска истраживачка мрежа (БИРН) процењује да је Кина била укључена у 136 великих регионалних пројеката, у вредности од преко 32 милијарде евра између 2009. и 2021. године.

– Кина игра дугу игру – рекао је Горан Булдиоски, који прати утицај Пекинга у региону као директор програма за Отворено друштво – Европа и Централна Азија.

– Они доносе не само новац и инвестиције, већ и много изазова када су у питању преговори са ЕУ – додао је он, напомињући да кинески новац долази без антикорупцијских и еколошких стандарда ЕУ.

Одговор ЕУ
Страх од уступања утицаја, како наводи политицо.еу, „малигним актерима попут Кине и Русије помаже да се изоштре умови док се лидери ЕУ окупљају у Тирани“.

Међу тачкама дневног реда јуче је била борба против манипулације страним информацијама и унапређење сајбер безбедности, услед све веће свести да ЕУ губи комуникацијске битке када је у питању продаја своје приче земљама Западног Балкана.

Медији оријентисани ка Кремљу помогли су у покретању проруског наратива у региону. Загушен је покушај ЕУ да пренесе да је далеко највећи инвеститор и трговински партнер у региону, одговоран за око 70 одсто трговине Западног Балкана.

Анкета урађена током овог лета показала је да би 51 одсто Срба на референдуму гласало против чланства у ЕУ, док је 40 одсто испитаника високо оценило руског лидера Владимира Путина.

Ипак, у последњих неколико месеци забележен је напредак у односима ЕУ и Западног Балкана. Земље ЕУ су се прошле недеље сложиле да дозволе грађанима Косова да путују без виза широм ЕУ почевши од 2024. А прошлог лета, лидери ЕУ одлучили су да покрену преговоре о придруживању са Албанијом и Северном Македонијом, три године након што је француски председник Емануел Макрон блокирао такав потез.

Такође се очекују да ће резултати Самита у Тирани дати више резултата. Тако је потписан споразум о ублажавању трошкова роминга, што је наставак најаве објављене прошле године.

Такође се очекује да ће се ЕУ заложити за даљи напредак у образовним програмима како би се ухватила у коштац са оним што се сматра „одливом мозгова“ из региона (на пример, Албанија се суочила са таласом младих који напуштају земљу и одлазе у Велику Британију), пише политицо.еу.

Лидери су такође азговарали о новој заједничкој платформи ЕУ за куповину гаса, која би требало да снизи високе цене. Механизам је отворен за чланице Западног Балкана како би их одвукао од руског фосилног горива.

Али и Брисел ће хтети нешто заузврат.

Усклађивање – кључни циљ
Усклађивање са европском спољном и безбедносном политиком један је од кључних циљева састанка у Тирани, говорили су и говоре званичници.

ЕУ такође захтева више обавеза од Србије да усклади своју визну политику са политиком ЕУ, након пораста броја миграната који ове године улазе у Унију преко Западног Балкана. Србија тренутно дозвољава путовање без виза из Индије, Туниса и Бурундија, али такође ужива безвизни аранжман са ЕУ, што олакшава мигрантима да пређу у ЕУ.

Како је један званичник ЕУ рекао уочи самита, „солидарност функционише у оба смера“.

 

Извор: Srbija Danas

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

децембар 2022.
П У С Ч П С Н
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031