Стара мапа поделе Европе према културно-просторим критеријумима коју је израдио немачки академски комитет опет је „оживела“ на Твитеру где је покренута дискусија о њој. Према мапи, замишљене регионалне границе пресецају територију неколико европских држава, укључујући и Србију.
„Велику мапу поделе Европе према културно-просторим критеријумима“ поделио је на Твитеру луксембуршки политиколог Флоријан Бибер уз коментар да цени „немачку прецизност“, али да је идеја да се могу повући јасне границе између културних простора „апсурдна и проблематична“.
Предложена је подела континента на Западну, Северну, Јужну, Централну, Југоисточну и Источну Европу, с тим што би се територија неколико земаља простирала на више регија.
Тако би, према мапи, северни део Србије, односно већи део Војводине, припадао Централној Европи, а остатак Југоисточној. Највећи део Украјине би припадао Источној Европи, док би крајњи запад био у Централној.
Имагинарна граница између Централне и Јужне Европе би пролазила преко средишњег дела Румуније и практично би „пресекла“ земљу на пола. Француска би била „рапарчана“ на чак три дела – највећи део би био у Западној Европи, јужна обала би била у Јужној, а покрајина Алзас на крањем истоку би била у Централном делу.
Аутор мапе је Стални комитет за географска имена (СтАГН), тело које се бави стандардизацијом географских имена на немачком језику. То је независни академски комитет без суверених функција, а у њему су научници из Немачке, Аустрије, Швајцарске и из других земаља немачког говорног подручја.
I appreciate German precision, but the idea that one can draw neat lines of 'Kulturräume' culture spaces is frankly absurd and deeply troubling. pic.twitter.com/k97iGO8kJV
— Florian Bieber 🇺🇦 (@fbieber) March 5, 2023
Подела је инспирисана радом аустријског истраживача Питера Џордана, који је желео да направи модел културних простора који „искључује националне и политичке факторе“.
Концепт Централне Европе је полазна тачка јер се о њему „расправља у дебати о окончању глобалних и политичких антагонизама са посебним утицајем на Европу“.
За сужавање концепта Централне Европе Џордан је користио осам критеријума: историјски утицај које су оставиле немачка и јеврејска култура, сукцесија протестантизма и католицизма док православље и ислам играју само споредну улогу, рани развој урбаног система и средње класе у односу на Источну Европу, рано постојање слободне класе сељака, традиција локалне и регионалне самоуправе, културна разноликост унутар држава, политичка и економска тежња ка континентализму и, на крају, касна индустријализација у поређењу са Западном Европом, али рана у поређењу са Источном.
Извор: Блиц
