Пролећна офанзива Русије је застала и долази време за контранапад, оцењује Едвард Лукас, дописник Економиста из Берлина, Москве, Беча и балтичких држава.
Лукас, који је иИ међународно признати стручњак за шпијунажу, субверзију, употребу и злоупотребу историје, у ауторском чланку за цепа.орг, пише да ће се пре или касније, заинтересоване стране у руском систему оканути Владимира Путина, окривити га за рат и болне услове у којима се он завршава, и вратити се својим основним активностима лагања и крађе.
То остаје највероватнији исход рата у Украјини, а велико питање је временски оквир: да ли имамо недеље, месеце или годину да издржимо пре него што се руска ратна машина заустави?
Али треба узети у обзир и друге исходе, наводи он.
“Недавно сам провео неко време са групом високих званичника који гледају на будуће сценарије за односе Запада са Русијом. Разговарали смо о уобичајеним опцијама: грађански рат, хунта, нови моћник или лажни либерал. Чак смо потрошили неколико минута на мало вероватне изгледе за демократију”, написао је Лукас, па додао:
“Али тема која ми је привукла пажњу је оно што су назвали ‘иранизација’: укратко, идеја да би се режим у Москви могао показати отпорним као и његов колега у Техерану.”
Истиче да упркос свему та “теократска мафија”, која је у Ирану на власти од револуције 1979 није постала заостала или изолована земља.
Запад је, како наводи, на претњу из Ирана одговорио мешавином казнених санкција и понудама дипломатских излазних рампи. Али све то није функционисало, трпе само ирански грађани док ирански извоз нафте расте.
Иран продаје бродове афричким земљама и Венецуели, а оружје било коме. Нуклеарни споразум је само успорио напредак режима ка арсеналу судњег дана.
Један од разлога за отпорност Ирана је континуирана идеолошка контрола режима над, барем, делом становништва. Ово спаја исламску побожност са националним поносом, сматра Лукас.
Друга је фузија економске и политичке моћи, посебно кроз Корпус гарде Исламске револуције, који је номинално део оружаних снага, али у стварности, моц́ан пословни и политички ентитет, са независним обавештајним, финансијским и војним способностима.
Ова поставка није идентична Русији, али сличности су упадљиве. Русија је до сада пркосила санкцијама Запада. Режимска идеологија спаја мрачну форму православног хришћанства са националним поносом.
Чини се да војни неуспеси имају мало утицаја на стисак режима. Емиграција је сигурносни вентил, репресија палица. Корупција и лицемерјене само да координирају већ и подмазују систем.
“Лако је видети како би се могла развити ‘иранизација’ Русије: само наставите садашњу путању. Много је теже видети како би се Запад томе супротставио”, написао је Лукас, а преноси лист Данас.
Извор: Б92
