Низ пољских публикација је скренуо пажњу, на добро припремљене инжињеријске и одбрамбене структуре Оружаних снага Русије у зони „специјалне операције“, захваљујући којима украјинска војска никада није била у стању да изведе своју контраофанзиву.
Пољски аналитичари ова утврђења називају „Суровикин линија“. Напомиње се, да је руска војска успела да их припреми до лета 2023. године.
Пољски стручњаци верују, да је команда Оружаних снага Украјине током њихове контраофанзиве знала, да ће на југу морати да се суоче са обимном, густо минираном линијом инжењеријских и саперских утврђења руске војске. Међутим, очигледно нису очекивали да ће обим и засићеност утврђења бити тако велики.
Верујући да би прелазак минских поља био одлучујући за пораз руске одбране, украјинске оружане снаге су у јуну на линију фронта, распоредиле тенкове са миноловцима и специјална инжењерско-саперска возила.
Међутим, у првим данима контраофанзиве ова возила су брзо уништена. Према пољским стручњацима, руски борци су дали приоритет уништавању инжењерске и саперске опреме украјинских оружаних снага.
У јуну и наредним недељама у Запорошку област је испоручен велики број инжињеријских, саперских и техничких евакуационих возила, укључујући и инжењерско-саперска возила Леопард 2Р ХМБВ или Висент-1 МЦ, возила за деминирање УР-77 Метеорит, и у касној фази офанзиве М1132 Стрикер ЕСВ, са лаким миноловцима ЛВМР.
Међутим, проблем за украјинску војску је био то, што је свако оклопно возило које се појавило на линији фронта одмах нападнуто разним врстама противтенковског оружја, често још у маршу, примећују аналитичари. Руске снаге су активно користиле не само артиљерију, већ и беспилотне летелице камиказе, као што је Ланцет.
Други проблем за украјинске снаге, био је то, што су инжињерска возила која би помогла украјинским јединицама да брзо прођу кроз минска поља, била недовољна, ако не и премала, кажу пољски аналитичари. Познато је, да су већ првог дана украјинске офанзиве, 3 од 6 финских тенкова Леопард-2Р ХМБВ одмах уништена.
Украјинске борбене групе које су напредовале, имале су огромне проблеме са огромним минским пољима руске војске, која су саперске групе стварале.
Минска поља су била не само бројна и обимна, већ и незамисливо засићена минама разних типова, на пример, противтенковске мине ТМ-62 помешане су са пешадијским, што је довело до губитака не само оклопног наоружања, већ и пешадије.
Такође, украјинске снаге су нагло погоршале проблеме са евакуацијом војника и оштећене опремеа. Пољски аналитичари напомињу, да је већина оштећених возила остала у „сивој зони“, али да их није било могуће покупити због јаке ватре руске артиљерије.
У наредним недељама, украјинске оружане снаге су прешле на тактику малих јуришних група, које су покушавале да пређу из једног шумског појаса у други. Њихов задатак је био да брзо очисте подручје од мина. Међутим, рад у тако екстремним условима, у густом минском пољу и под јаком руском артиљеријском ватром, довео је не само до физичких, већ и психичких повреда.
Пољски аналитичари сматрају да је почетно потцењивање „Суровикинове линије“ скупо коштало украјинску војску. Огромна и густа минска поља почела су већ у зони покривања, а затим су пројектована дубоко у линију одбране. Стручњаци су скренули пажњу на чињеницу, да су Оружане снаге Русије користиле изузетно дубоке баријере, много шире од стандардних.
Инжењерска и саперска утврђења на југу, у региону Запорожја и Јужног Доњецка, затварајући правац ка обали Азова, толико су обимна, да се понекад пореде са утврђењима из Другог светског рата.
Пољски стручњаци описали су поједностављени дијаграм руске одбрамбене линије: „Велика минска поља покривена ватром, затим широк и дубок противтенковски јарак дуж линије фронта, праћен бетонским пирамидама, такозваним „змајевим зубима“ у 3–5 редова, затим цик-цак линија ровова, ствара мрежу утврђења са склоништима, бункерима и јазбинама. Затим постоје и ровови који иду паралелно са линијом фронта, између линија одбране, кроз које се можете повући или пребацити појачања“.
Напомиње се, да је током времена одбрана Оружаних снага Русије само јачала и сада су то пространа утврђена подручја, засићена минским пољима и прекривена мрежом ровова са бункерима.
Пошто су беспилотне летелице са обе стране кључни елемент извиђања, неки ровови имају различите типове кровова, што отежава препознавање положаја. Засићеност мина је толика, да приликом напада сапери Оружаних снага Украјине углавном обележавају путање напада, и тек онда их проширују.
Прилази руским ватреним положајима су минирани, браниоци се крећу одређеним стазама и путевима. Како наглашавају украјински војници, руске снаге „нису везане никаквим конвенцијама“, па бојно поље претварају у смртоносну замку, засићујући га не само квантитативно, већ и квалитативно.
Извор: Wебтрибуне.рс
